Ако мислите да сте премлади да бисте добили колоректални рак, размислите о овоме: око 20.000 људи у САД млађих од 50 година биће дијагностификовано само ове године. Процењује се да ће од рака дебелог црева умрети око 3.750 младих одраслих особа.
„Колоректални карцином све више се дијагностикује у млађем добу“, закључили су аутори извештаја Америчког друштва за борбу против рака објављеног прошле године.
Од средине 90-их, број случајева међу особама млађим од 50 година повећан је за око 50 одсто. То је један од најсмртоноснијих карцинома у овој старосној групи.
„Тренутак када ми је дијагностикован рак дебелог црева, веома ме је уплашио“, каже Шона Браун, синдикални организатор из Стоктона у Калифорнији. Она је тада била у касним 40-им и била је потпуно шокирана.
„Нисам имала знакова нити симптома”, каже она.
Браун је поштом примила комплет за тестирање од свог лекара, али није мислила да је то хитно и признаје да јој се гадило.
Тест је од ње захтевао да узме узорак столице и пошаље га назад: „Није деловало санитарно“, присећа се својих размишљања. „Тако да сам игнорисала тест”.
У то време, многи људи нису знали да је 2018. године Америчко друштво за рак смањило препоручену старост за почетак скрининга са 50 на 45 година, преноси НПР (National Public Radio), америчка непрофитна медијска организација.
На крају, током рутинског медицинског прегледа, медицинска сестра је убедила Браун да заврши скрининг, познат као FIT тест, који може открије нивое крви у траговима у столици.
Био је позитиван, па је Брауновој урађена колоноскопију и доктори су пронашли канцерогени полип. Затим је имала операцију на којој јој је исечен мали део дебелог црева. На срећу, рак се није проширио даље од тога. Она је сада заговорник скрининга.
„То ми је дефинитивно спасило живот”, каже Браун.
Две године касније, она је без рака.
Адитиви, конзерванси, вештачке боје, ароме…
Растући тренд рака код особа млађих од 50 година изазива забринутост широм света. Канцер дебелог црева (колона), један је од водећих узрока смрти широм света и традиционално се повезивао са старијом популацијом. Међутим, последњих деценија примећује се све већи број случајева код младих људи, посебно када је реч о карциному дебелог црева.
Карцином дебелог црева је озбиљно здравствено стање које може да буде смртоносно ако се не дијагностикује и не лечи на време. Најновији подаци показују драматичан пораст овог облика канцера код младих људи. Поставља се питање – зашто?
Један од главних фактора који се доводи у везу са порастом карцинома дебелог црева код младих људи је исхрана и начин живота. Модерни стил живота често укључује нездраве навике исхране, конзумацију прерађених намирница, брзу храну, газиране напитке и недостатак физичке активности. Ове навике повећавају ризик од гојазности, метаболичких поремећаја и гастроинтестиналних проблема, што може довести до развоја канцера дебелог црева.
Индустријализација пољопривреде и прехрамбене производње довела је до масовне производње хране која често садржи велике количине адитива, конзерванса, вештачких боја, ароме и других хемијских једињења.
Пластика у храни
Брза храна и прерађени производи постали су свеприсутни у исхрани модерног друштва, што доводи до повећане конзумације масти, шећера, соли и других нездравих састојака. Ови фактори могу да допринесу гојазности, метаболичким поремећајима, инсулинској резистенцији и другим стањима која су повезана са повећаним ризиком од рака дебелог црева.
Поред тога, употреба пластике у прехрамбеној индустрији, као и у амбалажи хране, такође, може да повећа свеопште излагање штетним хемикалијама, као што су фталати и бисфеноли, који се доводе у везу са повећаним ризиком од развоја канцера и других здравствених проблема.
Иако није могуће директно повезати пораст броја случајева карцинома дебелог црева код младих људи само са променом исхране и присуством хемијских једињења и пластике, ови фактори свакако играју улогу у комплексном мрежи узрока рака.
Поред исхране, други фактори као што су генетика, изложеност штетним хемикалијама, пушење и алкохол, такође, могу да допринесу повећању ризика од овољевања од рака код младих људи.
Рана дијагностика спасава живот
Постоји, међутим, светла страна у овом тамном облаку – рана дијагностика и превенција играју кључну улогу у борби против рака, без обзира на узраст.
Карцином колона може да се развије из преканцерозних промена које се називају аденомима. Ови аденоми су бенигне израслине у дебелом цреву и ректуму, које имају потенцијал да постану канцерозне ако се не уклоне. Рана дијагностика и уклањање аденома могу смањити ризик од развоја карцинома колона.
Карцином дебелог црева је један од ретких карцинома који може да се открије и спречи редовним прегледима. Рутински тестови као што су колоноскопија, сигмоидоскопија и тест на крв у столици могу да помогну у раној детекцији и лечењу.
Да рак дебелог црева не бира, показују и примери славних особа које су боловале су и преминуле од рака дебелог црева. Међу њима су и Одри Хепберн – славна глумица из златног доба Холивуда и Фара Фосет- позната америчка глумица и модел, најпознатија по улози у серији „Чарлијеви анђели”.
Канцерогено месо
Истраживања су показала да конзумација меса које је било изложено високим температурама током печења на роштиљу или пржења може да повећа ризик од развоја карцинома дебелог црева. Током процеса печења на високим температурама, посебно на роштиљу, долази до формирања супстанци које се називају хетероциклични ароматски угљоводоници (ХЦА) и полиароматски угљоводоници (ПАХ). Ове супстанце су потенцијално канцерогене и могу допринети настанку карцинома дебелог црева.
Ипак, ова веза између конзумације меса печеног на роштиљу и ризика од рака дебелог црева је сложена и зависи од различитих фактора. Врста меса, начин припреме, температура печења, трајање излагања ватри и начин конзумирања могу на утицати на формирање канцерогених супстанци.
Додатно, конзумација црвеног и прерађеног меса, такође, повезана је са повећаним ризиком од карцинома дебелог црева.
Иако нема специфичне хране која сама по себи изазива рак, одређени фактори исхране могу да повећају ризик од развоја одређених врста канцера.
Поред меса, прекомерна конзумација шећера и рафинисаних угљених хидрата може да доведе до гојазности, инсулинске резистенције и метаболичког синдрома, што опет, повећава ризик од рака дебелог црева, дојке и других врста канцера.
Недовољан унос воћа и поврћа, богатих антиоксидансима, витаминима, минералима и влакнима, такође, може да повећа ризик од развоја различитих врста канцера, укључујући рак дебелог црева, плућа и простате.
Прекомерна конзумација алкохола повезана је са повећаним ризиком од развоја различитих врста канцера, укључујући рак јетре, дојке, дебелог црева и ждрела.
Извор: politika.rs