Време не стаје — али питање је шта ми радимо док пролази. Некада су села била пуна живота, дворишта испуњена дечјом грајом, а за столом се окупљала породица и комшије. Данас, на истим тим местима, остају празне куће, урушавају се кровови и нестаје оно што нас је одржавало као народ.
Од 1987. до 2026. није прошло само време — прошле су генерације, нестале навике и прекинуте везе међу људима. Са селом не нестаје само кућа, већ и корен, идентитет и начин живота.
Ако дозволимо да све ово постане прошлост, питање је — шта остаје иза нас?