Крсто Шканата (Тиват, 1924. године) је један од наших најплодоноснијих, најнаграђиванијих и најзабрањиванијих филмских документариста.
Снимио је преко 50 филмова, а филм „Ловћен“ из 1974. године о рушењу заветне капеле Петра II Петровића Његоша, био је забрањен од стране тадашњег комунистичког режима. Захваљујући новинару Драгану Барјактаревићу филм је пронађен у складишту РТВ Београда.
Изузев фактографског уводника, филмска камера даље без речи прати раднике и машине, на свом послу. У крупном плану видимо лица мештана, они нас посматрају без емоција, немо. Нема назнаке каквом одушевљењу али ни огорчењу. Па ипак, цензори су и овај филм нашли да је опасан и − забранили га.
Стоји питање: Зашто? Која се то чињеница сликом записала, а да није смела остати записана?
Бележити Истину, такву каква је, основни је задатак па и циљ документаристе. А Истина има особину да постоји независно од нас који је сазнајемо, који је саопштавамо…