Никсон је помилован и никад није одговарао због шпијунирања политичких противника
„Добро вече. Ово је 37. пут да вам се обраћам из овог уреда где су донешене многе одлуке које су обликовале историју наше државе“. Тако је почео један од најзначајнијих говора у историји америчке политике, говор којим је Ричард Никсон обзнанио оставку на место предсједника САД-а.
Тога 8. августа 1974. године, Никсон је постао први и последњи амерички председник који је одступио с адужости, а иза њега је остала само једна реч наслеђа.
Вотергејт.
Један од највећих политичких скандала у америчкој историји Никсоново је наслеђе. Том приликом проваљено је у седиште Демократске странке како би открили њихове тајне информације које би могле помоћи Никсону у освајању још једног председничког мандата.
Међутим, све је почело две године раније када је ухапшено пет особа због провале у комплекс Демократа у Вашингтону. ФБИ је истражио и открио повезаност новчаница пронађених код провалника и црног фонда Одбора за реизбор председника (ЦРЕЕП), службене организације Никсонове кампање. Идуће године на светло дана дошли су нови докази, а међу њима и сведочанства бивших запослених Никсонове камапње који су испричали и да Никсон снима све разговоре у уреду председника.
Уследила је дуга правна битка, али на крају је Врховни суд пресудио да Никсон мора предати снимке тих разговора владиним истражитељима. Снимци су открили да је Никсон покушавао да сакрије провалу и да је покушао да искористи државне службенике како истрага не би довела до њега.
Суочен са све слабијом подршком јавности и готово сигурним опозивом са дужности, дао је оставку на пре четрдесет и две године.
На месту председника наследио га је Џералд Форд. Само неколико месеци касније Форд је дао безусловно помиловање Никсону за све злочине против Сједињених Америчких Држава које је можда починио током обављања дужности председника. Помиловање је било изузетно контроверзно, а један од Фордових најближих пријатеља, портпарол Џералд тер Хорст дао је оставку због помиловања.
Њузвик