Процењује се да данас преко 5 милиона Срба живи расуто широм света и по томе наша држава спада у земљу са најјачом дијаспором на свету.
У време када је Срба у Србији све мање, а оних у иностранству све више, сећамо се нашег првог „земљака“ који је срећу решио да потражи „преко баре“.Према подацима амбасаде САД, први Србин који се званично одселио у ову далеку државу био је Ђорђе Шагић, касније назван Џорџ Фишер – Ђорђе „рибар“. Након Првог српског устанка давне 1814. године Ђорђе Шагић, син православног Србина из Стоног Београда у данашњој Мађарској имао је два избора – као учесник овог покушаја српског народа за ослобађањем од турске окупације могао је или да се врати кући и по очевој жељи постане свештеник, или да проба да срећу потражи сам, далеко од породице. Ђорђе, тада младић од тек 19. година, изабрао је другу опцију и 1814. године у Хамбургу се укрцао на брод за Америку.
Нови свет
И тако је Ђорђе Шагић стигао у „нови свет“ у коме се брзо добро снашао. Оженио се богатом Елизабетом Дејвис из Мисисипија и населио се код њених родитеља. Млади пар је ускоро добио тројицу синова. Године 1825. сада већ Џорџ Фишер, помагао је у оснивању Јорске масонске ложе, а 1829. постао је држављанин Мексика и примио обавезу да годишње доведе 500 породица у Тексас на територије Хедена Еварда.
Врло брзо после овога, Ђорђе је схватио где лежи права моћ и почео је да се бави политиком. Био је борац за независност Тексаса и Новог Мексика, директор царине, амерички судија и оснивач првих српских организација и цркава у Калифорнији.
Заједно са Хосеом Антониом Мексијом организовао је покрет у Њу Орлеансу против централистичке владе. Борио се за укидање ропства, за стицање независности Тексаса и његово припајање Сједињеним Америчким Државама. Служио је у разним градским одборима Сан Франциска, а 1870. постао је конзул САД у Грчкој. Џорџ Фишер женио се четири пута. Умро је у Сан Франциску 11. јуна 1873. године. Његови потомци и данас живе у Америци. Иако већина Срба данас не зна за овог човека, Ђорђе Шагић је, после Тесле и Пупина, вероватно наш најзначајнији земљак у Америци. Чувени историчар Џон Ливингстон уврстио га је међу 200 најугледнијих Американаца.
СРПСКИ РЕВОЛУЦИОНАР
Овај невероватан човек, којег су Американци запамтили под именом Џорџ Фишер, родио се у мађарском граду Стони Београд 1795. године од родитеља православних Срба. Похађао је карловачку Богословију, а већ тада је препознао свој неукротив дух који га је одвео у многе авантуре. Напусти је школу како би се придружио Првом српском устанку. Након што је устанак сломњен, одлучио је да емигрира у Америку, која је постала његова нова домовина и земља у којој ће оставити велики траг. Био је први Србин који је регистрован као досељеник у Америци.
ПРВИ СРБИН У АМЕРИЦИ
У Филаделфију стигао бродом „Делавер“ из немачке луке Хамбург. Пре тога је две године провео на бродовима Дунава, након што је побегао из Србије за Аустрију. – Чим је стигао, добио је америчко име Џорџ Фишер, оженио се богатом Елизабетом Дејвис из Мисисипија и населио се код њених родитеља. Имали су тројицу синова, а најпознатији је био Хирам Фишер, са којим је Ђорђе по Калифорнији, у време „златне грознице“, ископао два бисага злата – испричао је његов унук Џек Малете за „Новости“. Ово је био само први од Ђорђова три брака. Други брак закључио је у Галвестону са извесном М. С. Пејџ. Трећи брак је склопио са Мери Каролин Флеминг, а четврти са Каролин Фишер, поред које је на крају и сахрањен, Из Филаделфије Џорџ је отишао у Мексико, где је добио тамошње држављанство и примио обавезу да годишње доведе 500 породица у Тексас на територије Хедена Еварда.
МОЋ И УТИЦАЈ
Започео је каријеру као цариник. Тада је постао и један од оснивача Јорске масонске ложе. Касније је управо помоћу масона успео да постигне многе ствари. Међутим, није дуго истрајао као цариник, због новина које је покушао да уведе у службу. Захтевао је да се царина уплаћа код њега у Анахуаку, што је због удаљености многих тексаских насеља и градова изазвало конфронтацију са тексаским колонистима. Године 1832. био је принуђен да напусти царинску службу. Тада Ђорђе започиње своје политичко деловање у Америци. Прво је основао либералистички часопис у Мексику, због којег је касније протеран из земље. Дизао је побуну са локалицима и дао свој допринос револуцији која је убрзо захватила ту земљу. Након тога, пут га је одвео у Тексас, где је такође учестовао у побунама против централистичке владе. Активно је допринео успостављању независности Тексаса, чак је и Стивена Остина, „оца Тескаса“, извукао из затвора у Мексико Ситију. Био је учесник четири велике светске револуције – српске, америчке и мексичке, а касније и грчке. Бавио хуманитарним радом, помагао је болнице за децу, супротстављао се робовласништву.
Прво је радио у Хјустону, где био комисијски агент и члан градског одбора. У Тексасу је ЗАТИМ постао мајор, и са тим чином путовао је у Панаму и Калифорнију, и то у Сан Франциско, где је чак био у одбору града. Касније је радио и као амерички конзул у Грчкој.
ГРАЂАНИН СВЕТА
Управо у Сан Франсицку је Џорж основао православну цркву. У том граду је и умро, 1843. године. Тог дана заставе на конзулатима биле су на пола копља, а топови из Алкатраза испалили су плотуне у његову част. О његовом лику и делу већ је написано неколико књига, и снимљен је докумантарни филм. Говорио је12 језика. У Америци је имао осам имена и 23 занимања. Био је присутан на постављању камена темељца за споменик Џорџу Вашингтону, што било могуће само по позиву. Џон Ливингстон је Ђорђа Шагића Фишера означио као пионира авантуристичке прозе у САД. Он је написао авантуристичке „Мемоаре“, па га је Ливингстон уврстио међу 200 најугледнијих Американаца. Чувени археолог и светски путник Џон Лојд Стивенс се са њим дружио у Мексику када је истраживао цивилизацију Маја, и за Ђорђа је рекао:
– Било је чудно у том удаљеном и забаченом месту срести човека из још удаљенијег краја и чак још мање знаног, некога ко говори сваки европски језик, ко познаје сваки кутак Европе, зна историјат сваке владајуће династије, територијалне границе сваког владара, а у исто време је грађанин толико држава.
Извор: Еспресо.рс; (Дневно.рс)