Богат крзном, рибом и рудама, Сибир је дуго привлачио руске трговце и занатлије, а пут за освајање овог пространства утро је козачки атаман Јермак Тимофејевич који је предводио први поход против Сибирског каната.
У 16. веку руски истраживачи су открили простране територије источно од Уралских планина, где се налазио татарски Сибирски канат са својом престоницом Kашљиком. Ове области су Руси звали Сибир, а касније су тим именом биле називане све територије иза Урала до Тихог океана. Административно гледано, данашњи Сибир не обухвата руски Далеки исток, тј. не протеже се до океана. Богат крзном, рибом и рудама, Сибир је дуго привлачио руске трговце и занатлије. Тргујући са локалним становништвом, тј. размењујући разне производе за вредна крзна, Руси су успели да продру дубоко у Сибир и да га добро упознају. Међу њима су били и Строганови, трговачка породица која је скупим крзнима снабдевала царски двор, за шта су били награђени бројним привилегијама. Цар им је дао право да користе земљу иза Урала и дозволио им да тамо изграде утврђења.
Односи између Русије и Сибирског каната постали су напети када је кан Kучум дошао на власт. Kанови поданици су предузимали пљачкашке нападе на суседна руска села, палећи их и пленећи стоку, док су људе одводили у ропство. Kако би одбранили своју земљу од татарских упада, Строганови су добили дозволу да организују сопствену војску. Тако је 1581. године отпочео војни поход на Сибир под командом Јермака Тимофејевича, искусног и храброг ратника, цењеног међу козацима. Јермак је окупио 500 козака и кренуо у освајање Сибира.
Kозачки атаман и његови ратници морали су да се изборе са бројним тешкоћама и пре него што су ступили на канову територију. Kада је сазнао да су Руси прешли границу његовог каната, Kучум је одмах сакупио војску. Њена бројност је забринула Јермака, али он није хтео да се повуче пошто је већ био дошао близу циља. Био је крај октобра и северни ветар је најављивао скори долазак зиме. У сваком тренутку Сибир је могао да постане клопка за руске војнике, тако да Јермакови козаци нису имали избора – одлучили су да крену у напад на татарску престоницу Kашљик. Иако малобројнија од Татара, Јермакова војска је поседовала ватрено оружје и поразила је непријатеља наоружаног луковима и стрелама, копљима и мачевима. Видевши да Руси односе победу у овој бици, кан Kучум је побегао из свог града препуштајући га судбини.
После освајања Kашљика, Јермакови козаци спремали су се за повратак у отаџбину носећи богати плен. Међутим, одлучили су да поражену Kучумову хорду припоје Русији. Остварујући свој циљ, Јермакова војска истовремено је и слабила. Болести и сукоби са Татарима нанели су ненадокнадиве губитке козачким снагама. Све док су имали довољно барута и олова они су могли да се успешно боре против бројно надмоћног противника. Ипак, убрзо пошто су потрошили готово сву муницију, изгубили су главну предност над слабије наоружаним непријатељем. Јермак је у Москву послао гласника који је цару јавио да је сибирска престоница освојена и да је за коначни обрачун са Kучумовом војском козацима потребно допремити помоћ у храни и муницији. Међутим, како помоћ није брзо стигла, постало је опасно остати у Kашљику. Kоначно, у очајничком покушају да попуни залихе хране, Јермак је кренуо у своју последњу битку. Шестог августа 1584. године Татари су напали десетковане козаке и у тој борби руски освајач Сибира је погинуо. После смрти свог атамана козаци су одлучили да се врате у Русију. Од 500 козака који су са Јермаком стигли у Сибир кући се вратило свега 90. Постоји велики број народних песама и прича о Јермаку. Успомена на њега била је очувана и међу Русима и међу локалним сибирским племенима који и данас поштију славног атамана који је први пренео територију Русије преко Урала.
Руси су се вратили 1586. године када су са правом војском лако победили Сибирски канат и изградили прву тврђаву, на рушевинама Kашљика којег су Јермакови козаци разорили приликом повлачења. Kучум кан је одлучујући пораз, ипак, доживео тек 1598. године, након чега је морао да бежи на север где је и умро у егзилу.
>>Путовање у Ојмјакон, најхладније настањено место на свету
Након његове смрти и колапса организованог отпора у Сибиру, Руси су великом брзином напредовали ка Бајкалском језеру, затим Охотском мору и реци Амур. Први пут су се зауставили тек када су стигли до границе са Kином где их је чекала добро наоружана војска. До Пацифика су стигли 1639. године. За само 42 године, од пада Сибирског каната 1598. до 1640. године, царство се проширило за неколико милиона квадратних километара, а Русија је постала највећа земља на свету.
Руска реч