Поклоници палео исхране који избегавају хлеб и житарице, тврде да те намирнице нису јели ни наши преци и да због тога нису добре за наш организам. Међутим, остаци предака данашњих Европљана – ловаца сакупљача пронађених у Србији, показују да греше.
Анализе минерализованог скроба пронађеног међу зубима припадника мезолитског народа пронађеним код места Власце на Дунаву и старим више од 6.600 година.
То значи да су се пшеница и зоб на нашим просторима јели више од 500 година пре него што се раније мислило и да су наши преци много раније почели да гаје биљке.
Људи који су изградили насеље на истоку Србије пре 8.000 година били су ловци и сакупљачи, а протеине су добијали из рибе и дивљачи.
“Наше откриће има велики значај и изазива већ утврђено гледиште о неолитском добу у Европи”, каже др Емануела Kристијани, археолог Универзитета у Kембриџу, која је била вођа студије спроведене на локалитету у Србији. Њен рад објављен је у листу Процеедингс оф тхе Натионал ацадемy оф Сциенцес.
Др Kристијани каже да су те културе стигле на простор данашње Србије кроз везе са територијом на којој је данас Турска и где су се људи већ бавили пољопривредом.
Националнагеографија