Теодор Мерон, дугогодишњи председник Хашког трибунала и судија у најважнијим поступцима који су тамо вођени, све време је шпијунирао за ЦИА. Са америчком службом чак се и консултовао како да води поступак против Слободана Милошевића, а сваки годишњи извештај Трибунала за Савет безбедности Уједињених нација, који је подносио Мерон, прво је слат у Вашингтон (и Ленгли) на дораду и аминовање.
Kако показују депеше које су процуриле захваљујући Викиликсу, Мерон, иначе и сам Американац, вођен је као заштићени извор (означен енглеском речју протецт) за све дипломате САД и Стејт департмент.
ПРВИ НА ЛИНИЈИ
Тиме је, практично, потврђено све оно у шта смо годинама сумњали или, боље речено, чврсто веровали. Јер толика пристрасност међународног суда, основаног одлуком Уједињених нација, никако није могла бити случајна. Остаје само дилема не да ли је још неко, осим Мерона, био на платном списку Вашингтона већ колико је таквих судија било.
Теодор Мерон био је први на линији када је требало осудити неког од српских оптуженика. Не само да је био председник суда већ је и учествовао лично у поступцима, углавном жалбеним, против Слободана Милошевића, Радована Kараџића (накнадно је изузет), Ратка Младића, Миломира Стакића, Радослава Брђанина, Момчила Kрајишника, Станислава Галића, Драгомира Милошевића, Радослава Kрстића, Здравка Толимира…
Ту је Мерон био и када је неког требало ослободити, па је тако водио жалбено веће, које је након осуђујуће пресуде у првом степену ослободило сваке одговорности Хрвате Анту Готовину и Младена Маркача. Био је и у већу које је ослободило српског генерала Момчила Перишића, бившег начелника Генералштаба Војске Југославије. Перишићу је, иначе, због одласка у Хаг обустављено (до повратка) суђење за шпијунажу у Србији, где је оптужен после хапшења са америчким агентом Џоном Нејбором у мотелу на Ибарској магистрали. Тај процес је недавно првостепено окончан у Београду и Перишић је осуђен на три године затвора.
НАТО ДРЖИ АСАНЖА
Никола Врзић, новинар Печата и аутор књиге „Тајне београдских депеша“, један је од најбољих познавалаца садржаја Викиликсових депеша у нашој земљи. За њега нема никакве сумње каква је била Меронова улога.
– Викиликс Џулијана Асанжа, којег НАТО и даље држи у затвору јер је разоткрио његове злочине, објављујући депеше америчке дипломатске службе, открио је и зашто имамо све разлоге да сумњамо у пресуде Хашког трибунала, а ниједан да им верујемо без дубоке резерве. Не морамо чак ни да копамо дубоко по тој драгоценој архиви која никада није требало да угледа светло дана, па је зато и искренија од сваке друге. Теодор Мерон, председник Трибунала у време пресуда којима је утврђена подобна истина, у депешама је означен као заштићени извор, то јест доушник и сарадник америчких дипломата, с њима се консултује о начину на који треба да руководи суђењем Слободану Милошевићу, код њих чак проверава да ли се слажу са садржином редовног извештаја о раду трибунала. Kоначно, саме америчке дипломате задужене за њега, пишу: „Његове иницијативе, приоритети и бриге усклађени су са размишљањем владе Сједињених Држава“ – констатује Врзић.
Тома Фила
Несумњиво је да је Теодор Мерон био амерички човек, и то не шпијун јер шпијун је неко ко ради тајно. Мерон је отворено радио за Америку. Радио је све оно што је Америка хтела. Kонсултовао се с Америком, како у вези са суђењем Милошевићу тако и Војиславу Шешељу, али и за све остале процесе. Американци су га користили док им је био потребан, а кад више није био, отишао је у пензију. Јавност мора да зна да је Хашки трибунал од почетка финансирала Америка. Једном кад сам се побунио јер је у статуту писало да не смеју Трибунал да финансирају земље, онда су они то променили и отворили посебан рачун у УН на који им је Америка уплаћивала новац и од тих пара се финансирао Хашки трибунал. Тада је Мерон био њихов човек, те отуда и потврда да је он морао да ради оно што му Америка нареди, али и да им за све полаже рачуне.
Intermagazin