Откривени нови, шок-подаци о Кајмакчалану
Чувена битка која је почела на овај дан, а којом је војска Краљевине Србије први пут после Албанске голготе ступила на тло отаџбине, имала је и јунаке за које готово нико не зна.
Овај Твитер низ служи да би се та неправда исправила.
⬇️ pic.twitter.com/hVAyOlLtA3— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
У борбама за врх планине Ниџе највећи терет (не и једини) изнела је Дринска дивизија, која је пред почетак тих операција у септембру 1916. имала 14.651 човека. Али, то није укључивало само војнике који су били у првим борбеним линијама (4, 5. и 6. пешадијски пук) и резерву ⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
која се и сама укључила у борбе (17.) иако су они чинили највећи део поменутог људства, већ и неке врло важне, а у историји скоро заборављене хероје.
Рецимо, сваки пук имао је лекара, свака чета по једног "четног болничара" који је, снабдевен првим завојем, указивао прву помоћ⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
рањеницима и, са носиоцима рањеника, износио их из строја до најближег, батаљонског превијалишта. Захваљујући доктору Жарку М. Рувидићу, санитетском пуковнику који је био главни официр санитета Дринске дивизије, пред почетак освајања Кајмакчалана обезбеђено је да се рањеницима ⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
помаже изврсно (имајући у виду постојеће могућности – скромне по многим основама). А о рањеницима су бринули и поменути "четни болничари" (укупно 51 њих), носиоци рањеника који су чинили "болничке патроле" (њих 48), као и посебно оформљена болничарска чета (укупно 150 људи: ⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
10 подофицира (наредници и поднаредници) + 20 каплара + 120 редова, који су радили у четворкама, колико је чинило њихову "патролу"). Дакле, све заједно, њих 249.
И, шта су они урадили, а имали су на располагању по два носила и две мазге са столицама за лакше, "седеће рањенике"⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
за сваку чету, те 24 носила за теже, лежеће рањенике?
Они су из првих борбених редова износили рањенике до батаљонског превијалишта (што је, према доктору Рувидићу, трајало од 40 минута до сата), где би се указивала прва помоћ, потом су их носили у пуковско превијалиште ⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
(од 30 до 45 минута ношења), а после хитне лекарске интервенције носили их даље, у дивизијско превијалиште (два до три сата ношења дању, а три до четири ноћу).
По каменитом терену, стрминама, под ударима артиљерије Бугара, они су успели да извуку … ⬇️⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
чак 4.628 рањених, који су ту страхоту у борби за слободу преживели.
Иако ћете не само на Википедији, већ и другим местима као што је наша званична "Војна енциклопедија" (писана после Другог светског рата) наћи да су српске снаге имале 4.643 погинулих, рањених и несталих ⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
на Кајамкчалану, током истраживања за моју бесплатну књигу "Гвоздени пук" пронађено је, у рукопису доктора Рувидића, који је био референт санитета Дринске дивизије (а она није једина учествовала, иако је поднела највећи терет), да је та дивизија заправо имала ⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
погинулих 55 официра и 1088 војника (свега: 1143), умрлих од рана: 18 официра и 66 војника (свега: 84), рањених: 202 официра и 4.426 војника (свега: 4.682). Укупно губитака: 275 официра, 5.580 војника, односно све заједно…
… чак 5.855, а не 4.643 како се до сада мислило. ⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
А притом, то нису сви српски губици у том походу на "капију слободе" – примера ради, добовољци Војводе Вука су готово сатрвени, као што је пао и њихов храбри командант.
Али, на страну то што је погинуло и умрло од рана 16% официра и 8,19% војника Дринске дивизије који су се ⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
борили на Кајмкачлану, на страну што је рањено чак 44,2% свих наших официра који су се тамо нашли, а 31,44% војника, на страну чак и то што су од пет команданата пукова тројица погинула, а само један остао неповређен…
… не заоравимо, никако и никада ⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
оне лекаре који су преко 4.500 наших предака тамо спасили.
Па опет, иако су та и имена њихових најближих сарадника који нису били медицинске струке сачувана (Рувидићу су помоћници били Јакша Томић, француски војни лекар А. Виал; у 4. пешадијском пуку радили су пуковски лекар ⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
Душан Радаковић, Рака Милутиновић, медицинари Јордан Тасић и Кресовић; у 5. пуковски лекар Др. Аранђел Стојановић, Др. Никола Мрвош, Др. Иван Владисављевић и Милорад Цветојевић; у 6. пуковски лекар Др. Тихомир Симић, Др. Милутин Ђорђевић, Александар Костић, Александар Тодоровић⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
у 17. пуковски лекар Др. Мијаило Стојнић, Јаков Рјабин, Др. Платон Еилијадес, Сава Ђ. Маринковић; у пољком артиљеријском пуку Николај Николајевић Косовски; у дринској болничарској чети Андрија Јевремовић, Михајло Станковић, Петар Бјелица, Душан Лазаревић; а у дивизијским⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
завојиштима Др. Михајло Дунић, Др. Светислав Шокајевић, Др. Јован Крајнчић, Др. Радислав Радојковић, Др. Љубимир Стојановић, Петар Ђукић, Др. Спира Димитријевић, Др. Владимир Поповић и Др. Драгољуб Поповић – свима њима Бог душе да настани у Царству своме), не заборавимо… ⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
о, никако не заборавимо ни оних 249 непознатих, "невидљивих" јунака. Не заборавимо тих 249 четних болничара и носилаца рањеника, који су не само извлачили рањенике из првих борбених редова до батаљонског, па пуковског, онда и дивизијског превијалишта, већ су уз њих били и ⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
када су морали да се одвозе, некада колима, некада на двоколицама, а некада на мазгама, по тешком терену све до до хируршке болнице у селу Острову, које је од једног дела битке на Кајмакчалану била удаљена 25 километра, а од најистуренијих тачака 40 километара.⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
На фотографији која је пред вама су деца, српска сирочад, коју је после пада Кајмакчалана, а онда, након великих борби, и ослобађања Битоља, у том граду помогала Енглескиња, госпођа Кетрин Харлеј. Она је организовала мала санитетска кола којима су шоферке из ⬇️ pic.twitter.com/DSK93TWPkr
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
болнице Шкотских жена помагале српском санитету на Кајмакчалану, да је чак и Др. Рувидић њу посебно истакао у својим списима, међу онима који се не смеју заборавити: "Мали фордови вођени шоферкама из болнице Шкотских жена долазили су сваког јутра до 3. завојишта да приме ⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
тешке рањенике. Без обзира на непогоде времена – по киши и снегу, а по рђавим и излоканим путевима, ови су аутомобили, вршећи свакодневну своју тешку дужност, веома допринели те је евакуација тешких рањеника могла бити вршена веома брзо и без застоја, чак и у дане ⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
када је завојиште било претрпано рањеницима. На пример, 13. септембра (моја примедба: тог дана је у бугарском нападу погинуло је 14 српских официра и 252 војника, а рањено 42 официра и 580 војника), г-ђа Харлеј и г-ђа Др. Бенет долазиле су и саме до дивизијског завојишта ⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
да лично руководе радом при евакуацији. Њихов рад, као и рад свих чланова њихових секција, заслужује свако признање и похвалу".
Бог да душе прости и њима (госпођа Харлеј је у Битољу погинула 7. марта 1917. од непријатељске гранате, фотографија коју сте видели је са сахране ⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
на коју је дошло више хиљада људи, а и свако српско дете које је збрињавала), Бог да душе прости и поменутим лекарима, али и оним чудесним болничарима и носиоцима рањеника, јер тих 249 људи су урадили нешто величанство. ⬇️
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022
Подносећи највећи терет, улажући свој труд у изузетно озбиљним опасностима (седам болничара је погинуло, 30 рањено, као и два батаљонска лекара), они су помогли да се више од 4.500 наших предака који су рањени на Кајмакчалану – спаси.
Њима у част је ова прича.
— Дарко Николић (@HuddleBre) September 12, 2022