ПЉЕСКАВИЦЕ, ћевапчићи, гурманлуци са роштиља, шопска салата, печене паприке, пиво… Уобичајени мени српских ресторана. Само што се ова јела однедавно служе усред Јужне Кореје, у Сеулу! Београђанин Новак Мандић је (32), са групом младих из Србије, у делу Сеула који важи за најинтернационалнији, Итеван, отворио једини ресторан српске кухиње у овом делу Азије, који носи назив наше престонице.
„Београд“ је у последње две године постао својеврсна амбасада Србије у Јужној Кореји. Осим што уживају у укусној и „необичној“ храни, месу са роштиља какво раније нису пробали, српском кајмаку, јогурту, ајвару, сланиници и нашем хлебу, Корејци у овом ресторану могу да упознају и српску културу.
– Стално се трудимо да промовишемо нашу земљу, да је представимо Корејцима кроз храну, музику и наш језик, као и да их позовемо да нас посете и науче нешто о овом делу света – каже Новак за „Новости“. – Имамо слике Београда, мапу Србије, књиге и брошуре о нашој земљи, а цео простор је опремљен тако да асоцира на српску кафану. Углавном слушамо наше радио-станице.
Екипу која ради у ресторану не чине само Срби. Шеф кухиње је Игор из Младеновца, његов помоћник Стефан (28), а део кулинарског тима чини и неколико Корејаца, док је састав конобара интернационалан.
– У Сеул сам дошао вођен авантуристичким духом и жељом да упознам Азију и источњачку културу – каже наш саговорник. – После светског првенства у фудбалу у Јужноафричкој Републици решио сам да се не вратим у Београд, већ да наставим своје азијско искуство у Кореји. Најпре сам предавао енглески језик, а затим сам, инспирисан фудбалом, отворио дечју фудбалску академију на енглеском, која је прерасла у једну од највећих у Сеулу.
За Новаком, дошао је и његов најбољи пријатељ, Немања Милић, с којим је основао фирму „Српски пирати“. Решили су да се опробају у туризму, па су прво отворили хостел SP Guesthousе, а затим и други Itaewon Inn. На крају и ресторан „Београд“, који је дошао као логичан корак, јер имали су где да живе, само је још недостајало место где ће уживати у укусима дома, хиљадама километара далеко од Србије. Још десетак младих људи из наше земље у наредне три године придружило се Новакову у идеји да граде своје снове у Јужној Кореји.
– На менију су ћевапи, мешано месо, роловано бело, пуњено бело, пљескавица, шопска салата, печене паприке са луком, а домаћи хлеб и кифлице припремамо сваки дан у нашим пећницама – прича Новак. – Све што иначе срећемо у готово свакој српској кафани сврстали смо у наш мени.
А Корејци, како каже, воле све да испробају, али најредовнији гости најчешће бирају ћевапе и пуњено бело месо уз салату од печених паприка. Веће групе бирају наше чувено мешано месо. Многи се, међутим, враћају због хлеба, јер је он у Кореји својеврсна атракција, специфична намирница на коју никако нису навикли и чак не знају да ли се једе уз ручак, пре њега, или после. Они уместо хлеба углавном једу пиринач.
– Гости су разноврсни, највише нам долазе Корејци, али има пуно и странаца који овде раде или су у пролазу – прича наш саговорник. – Странцима укус нашег роштиља углавном прија и сви који дођу углавном се враћају, док Корејци умеју да прокоментаришу као да је сланије него што су навикли. Ипак, уз пиво, признају, добро иде.
.jpg)
ПОПУСТ ЗА СРБЕ
– ПОСЕБНО нас радује што нам готово сваке недеље дођу и гости из Србије – каже Новак. – Још нам чешће навраћају путници са разних крајева Балкана. Ту су и наши људи који живе и раде у иностранству и који се одушеве када схвате да ће у Сеулу јести ћевапе, које ко зна откад нису окусили. А да се зна, сви наши људи који се запуте у Сеул имају 50 одсто попуста на смештај у нашим хостелима.
ШТАПИЋИ УМЕСТО ВИЉУШКЕ
– НЕДАВНО нам је у ресторан дошао пар који је био збуњен што смо им сервирали јело уз виљушку и нож, па су тражили да им донесемо штапиће – прича Новак.
– Морали смо да им објаснимо да ће штапићима тешко моћи да једу пљескавицу или пуњено бело месо и да их ми у Србији никада не користимо. Ипак, нама је увек најзанимљивије када дођу корејски студенти који уче српски језик па покушају да разговарају с нама. Увек се много постиде и почну да мешају све могуће падеже, па буде баш симпатично.
Б. Царановић, Вечерње Новости