Научници са Универзитета у Љубљани Рок Жупанчич и Фарис Кочан заједно истражују село Баљвине код Мркоњиц́ Града у Босни и Херцеговини, где није било сукоба између суседа Бошњака и Срба током рата 1992-1995.
Зупанчич је ванредни професор на Универзитету у Љубљани и истраживач у Центру за истраживање одбране. Његове главне области интересовања су превенција сукоба и изградња мира у југоисточној Европи. У пројекту истраживања насеља Баљвине код Мркоњиц́ Града задужен је за повезивање два стуба пројекта, развој концептуалних и методолошких приступа, а делом и за спровођење истраживања у Босни и Херцеговини (Баљвине), Косову (Каменица) и Хрватској ( Вуковар).
Зупанчич се са посебношц́у села Баљвине упознао кроз ТВ прилог који га је мотивисао да крене у научно истраживање овог насеља у општини Мркоњиц́ Град, пише Анадолија.
„У једном од ретких медијских извјештаја о селу Баљвине које је Ал Јазеера Балканс објавила 2014. године, упознао сам се са овом причом. Позвао сам неколико својих колега из Босне и Херцеговине који нису имали појма о овом селу и схватио сам да је то јако добар примјер за анализу, јер није баш познато“, каже Зупанчич.
Поред Баљвина, у истраживање је укључио и слично насеље на Косову, где се одржавао мир између Срба и Албанаца, и Вуковар у Хрватској.
„Циљ истраживања је да се утврди који фактори су утицали и допринели томе да поједини градови или села у иначе подељеним друштвима југоисточне Европе имају боље односе када су у питању међунационални сукоби. Поред Баљвина, истражиц́емо и град Каменицу на Косову, где су односи локалних Албанаца и Срба прилично позитивни. На основу овога желимо да сазнамо који приступи се могу користити за смањење етничке дистанце међу људима различитог порекла, посебно ако физичко-ментални (соматски) приступи људима могу допринети смањењу међунационалне дистанце“, објашњава Жупанчиц́.
Жупанчиц́ је вец́ био на терену и реализовао кроз разговоре са мештанима Баљвине.
„Мој први саговорник из Баљвине био је Мирсад. Провео ме је кроз цело село, и бошњачко (муслиманско) и српско (православно). Током обиласка сам схватио да смо сви позитивно дочекани и да Мирсаду није било тешко да ме вози и упозна са људима различитих националности. Претпостављам да опуштени разговори какав смо водили на Баљвинама не би били могуц́и у неким другим дијеловима Босне и Херцеговине, у Вишеграду, на примјер. Поменуо бих и локалног хоџу Хариса, који много чини да односи у селу буду мирни и да Баљвине остану позитиван пример међунационалних односа. Верујем да су људи веома свесни чињенице да су у овом селу важнија питања везана за свакодневни живот и опстанак него националну припадност. Наиме, у Баљвинама је ограничен приступ води за пиц́е. Занимљиво је и то колико су сељани поносни, и то с правом, на чињеницу да су тако „изузетни“ у контексту Босне и Херцеговине“, објашњава др. Зупанчиц́.
Планирано трајање овог истраживања је две године, а резултати ц́е се користити за унапређење међунационалних односа на Балкану.
„Пројекат је почео 1. септембра 2021. и завршиц́е се у августу 2023. Подаци које ц́емо прикупити послужиц́е као камен темељац за будуц́е пројекте који се односе на разумевање како етнички односи „функционишу“ и који су фактори који доприносе погоршању или побољшању односа. Овим се надамо да ц́емо допринети разумевању друштава у југоисточној Европи и нашироко показати да међунационални односи по дефиницији нису лоши и да је прибегавање насиљу или миру увек избор“, закључује Зупанчич.
Фарис Кочан је један од истраживача на овом пројекту са Универзитета у Љубљани. Он истиче да до сада пример међунационалне слоге, какво је село Баљвине, није добио научну пажњу.
„У контексту истраживања фактора и околности које перпетуирају етнички сукоб у Босни и Херцеговини, они су вец́ добро истражени. Врло се мало пажње поклања срединама које нису подлегле етнонационалистичким имагинарима и које су у свакодневном животу успеле да спрече поништавање „босанског комшилука“. У том смислу је важно истражити Баљвине, јер нам овакви примери добре праксе могу послужити за изградњу бољег друштва“, сматра Кочан.
Кочан истиче да је примарни циљ овог истраживања да се схвати зашто су Баљвине другачије, односно зашто су Бошњаци и босански Срби добри суседи и које стратегије се са Баљвина могу пренијети на цијелу Босну и Херцеговину како би се остварили бољи међунационални односи.
„Очекујемо да ц́е јавност пажљиво пратити резултате пројекта, који су веома важни у контексту све негативније ситуације у региону, јер показују да односи могу бити ослобођени етнонационалне искључивости. Пример села Баљвине показује тежњу ка бољим друштвима у југоисточној Европии могуц́е“, закључује Кочан.
Извор: регион.ало/Слободна Босна