Неке су се извиниле, а неке никада нису јавно коментарисале своју срамоту. Чињеница је, пак, да су многе велике компаније чије производе и данас купујемо тесно сарађивале с нацистима у Другом светском рату. Међу њима нису само немачке – „Бајер“, „Сименс“ и „Хуго Бос“, већ и америчке, попут „Форда“, у време док је оснивач Хенри Форд водио компанију.
Хуго Бос
Форд
Макс Волас, новинар који је истраживао Холокауст, написао је у својој књизи да није само Хенри Форд пао под утицај нациста, већ би и његов најстарији син Едсел био оптужен за сарадњу с непријатељем, да није преминуо 1943. Хитлер није скривао своје дивљење за Хенрија Форда и то је и овековечио у књизи „Мајн кампф“, а Фордов портрет је држао у својој канцеларији.
Мерцедес, Фолксваген и Ауди
БМВ
Тек 2011. породица Квант, власници БМВ-а, признали су да су отимали јеврејске фирме у Немачкој, користили радну снагу из логора и пословали са највишим ешалонима нацистичке владе. Глава породице Гунтер Квант постао је члан Нацистичке партије 1933. године, а његова бивша супруга Магда Ритшел удала се за Јозефа Гебелса, и заједно су извршили самоубиство, након што је отровала шесторо своје деце у Хитлеровом бункеру 1945. У Квантовим фабрикама оружја неколико непослушних радника је погубљено, а у својој кући за одмор је упошљавао робове из Украјине.
Шанел и Луј Витон
Аутор књиге „Спавати с непријатељем: Тајни рат Коко Шанел“ тврди да је она била анти-семита, хомофоб, и да је активно сарађивала с нацистима током окупације Париза. Такође, књига „Луј Витон: Француска сага“ открива да је ова модна кућа имала јаке везе са Вишијевским режимом, и производили су добра која глорификују маршала Филипа Петена. Најстарији син Луја Витона, Анри, наводно је био чест гост кафеа који је држао Гестапо.
Бајер
Фармацеутска кућа је производила отровни гас „Циклон Б“, који су нацисти користили за масовна убиства Јевреја у концентрационим логорима. Користили су 83.000 логораша за присилан рад само током 1944.
Кодак
Компанија најпознатија по фотографској опреми некада је производила војну опрему, окидаче и детонаторе, и у време Другог светског рата пословали су са нацистичком Немачком, чак и дуго након што су САД ушле у рат. Касније су због коришћења принудних радника упатили 500.000 долара у фонд за жртве принудног рада у нацистичкој Немачкој.
Сименс