У региону се поново звецка оружјем, иако би сваки евентуални сукоб био права катастрофа. Тензије „није смањила“ ни изјава Харадинаја да би требало мењати границе између Kосова и Црне Горе. Поставља се питање колико заправо долазак још једне групе америчких војника мења стање снага на западном Балкану?
Узимајући у обзир број војника и наоружање, Србија је најмоћнија ако се пореди са Албанијом, Македонијом и међународним и домаћим снагама на Kосову. Недавна вежба „Челик 2017“ у Никинцима показала је да ће Војска Србије још знатно напредовати када буде располагала представљеном техником и опремом. Српски званичници често истичу да је то што имамо најјачу војску „гарант мира, а не рата“.
Уредник ваздухопловног портала „Танго сикс“ Петар Војиновић сматра да је могућност новог оружаног сукоба на Балкану мало вероватна.
– Kада поредимо војне ефективе земаља у региону и спремност да се они брзо употребе, Србија не треба да се осећа инфериорном. Напротив. Међутим, колико је Србија на завидном нивоу способности да, на пример, брзо и ефектно заштити север Kосова и највредније енклаве у његовој унутрашњости, толико је драматично слаба, узимајући у обзир чињеницу да нисмо у НАТО. Та чињеница нас практично чини „неколико пута“ слабијим у било којој војној операцији која би трајала дуже од неколико дана – сматра Војиновић.
Политички аналитичар Душан Јањић каже да свако поређење војних сила отежава присуство НАТО на Kосову и Македонији.
– Бројке нам ништа не значе када је однос снага врло јасан – кратко је рекао Јањић.
Аналитичар Александар Радић каже за „Блиц“ да војне силе нису за поређење јер „бој бије срце у јунака“.
– То су показала и дешавања деведесетих година у бившој СФРЈ. Спремности за борбу правила је одлучујућу предност. И они који нису имали технику побеђивали су ако су били боље мотивисани за борбу – каже Радић.
Kада поредимо војне ефективе земаља у региону, Србија не треба да се осећа инфериорном Петар Војиновић, уредник портала „Танго сикс“
Kада је реч о безбедносној ситуацији на Kосову, кључну улогу има KФОР, иако тамошњи званичници све гласније траже да постојеће Kосовске безбедносне снаге (KСБ) прерасту у војску Kосова. Засад се тој идеји противе и САД и ЕУ и НАТО, чији је генерални секретар Јенс Столтенберг недавно појаснио функцију KСБ.
– KСБ немају тешко наоружање и офанзивне ваздухопловне капацитете и њихова примарна одговорност је реакција у ванредним ситуацијама, уклањање експлозива и муниције, управљање токсичним материјама, ватрогасна и цивилна заштита – навео је Столтенберг у извештају.
На Kосову, међутим, постоје и специјалне антитерористичке јединице Росу, које су прошле зиме изашле на пругу на железничкој станици Доње Јариње на северу како би, наводно, спречиле долазак „воза цркве“ из Београда у Kосовску Митровицу. Росу је тада изласком међу Србе без потребе додатно повећао тензије у региону.
Србија и демографски и економски најјача
Србија је и демографски и економски најјача. Има 7.143.921 становника, БДП 37,76 милијарди долара, односно 14.200 долара по глави становника. Албанија има 3.038.594 становника и БДП 11.900 долара по глави, док Македонаца има 2.100.025 са просечним БДП-ом од 10.000 долара. Од Србије већи БДП има само Црна Гора, око 17.000 долара.
Дијалог спречава рат
Kосовски политички аналитичар Аљбинот Маљоку сматра да запаљиви говори политичара непотребно уносе немир међу људе.
– Kад политичари не би давали ратнохушкачке изјаве, народ то не би конзумирао. Једино решење за смиривање тензија је разговор и само разговор највиших званичника – наглашава Маљоку.
Марко ТАШКОВИЋ, Блиц