НЕКРЕТНИНЕ у Београду постале су недоступне за просечног становника Србије, док је решење стамбеног питања бачено у домен индивидуалног сналажења. Решење је једноставно – удружено, станари себи могу обезбедити станове од само 460 евра по квадрату и то по пројекту „Паметнија зграда“. Иако звучи невероватно, млади ентузијасти из иницијативе „Ко гради град“ покренули су акцију која се ослања на принцип задруга и заједничког деловања становништва и државе.
– Сам назив идеје је игра речи у којој реч „паметнија“ говори да ће нам технологија, на којој се заснива концепт „паметне“ куће, сама по себи неће понудити решење за излазак из стамбене кризе у ситуацији у којој становништво једва има и за рачуне. Реч „зграда“ помера фокус са мене и мог стана на нас и нашу зграду, у домен колективног проналажења решења – објашњава архитекта Ана Џокић.
Пројекат „Паметније зграде“ постулира да би будући станари могли сами да направе зграду, без инвеститора и вртоглавих профита, уз бенефиције државе када је реч о земљишту и кредитима. Тако, уместо садашњих, у просеку, 1.000 до 1.500 евра по квадрату, читаве породице решиле би стамбено питање за износ од 300 до 500 евра по квадрату. Развој овог концепта настао је на подацима да чак 90 одсто домаћинстава није у стању да испуни услове за стамбени кредит, а чак и када имају стан, више од 70 одсто породица са муком успева да покрије основне трошкове становања, који у Београду износе од 80 до 100 евра.
– Без обзира на то што 70 одсто домаћинстава испуњава услове за социјално становање, мање од један одсто постојећег стамбеног фонда је на располагању за ову сврху, и сигурно дуго не можемо очекивати неко побољшање по том питању – тврди Ана Џокић, испред иницијативе „Ко гради град“. – Сматрамо да је цену квадрата могуће смањити за око 50 одсто у односу на тржишну, кроз овакав непрофитни модел становања, који оживљава принципе стамбеног задругарства. Првенствено кроз искључивање инвеститора што умањује цену за 30 одсто, укључивање будућих станара, чак и у део изградње, али и енергетски ефикасну градњу, која на дуге стазе, 30 година, редукује месечне трошкове.
Коначна цена квадрата зависила би од одабране локације. Наиме, „Паметнија зграда“ стреми изградњи квалитетних станова за 15-20 одсто прихода просечног домаћинства, односно 80-100 евра месечно за стан од 42 квадрата у Београду. Ова идеја у овај износ укључује и трошкове грејања, струје и осталог. Ипак, од идеје до реализације овог потребно је пробијање леда на више фронтова.
– Овај пројекат треба да пробије лед у начину проналажења почетних финансијских средстава за конкретну реализацију, што подразумева преговоре са банкама. Ту је препознавање овакве иницијативе у институцијама као реалне могућности за изналажење непрофитних и солидарних модела становања – објашњава Џокићева.
Према рачуници, читав објекат од 40 станова просечне величине од 42 квадрата могао би да се изгради за цену од 460 евра по квадрату. Само 20 одсто власника новац би требало да уложи одмах, док би га остали накнадно исплаћивали. Ту је и опција улагања физичког рада за оне који немају никакав приход или уштеђевину где би једним радним месецом отплатио један квадрат стана.
Додатна смањења цене изискују и помоћ државе. Како наводе иницијатори ове идеје, анализа Министарства из 2009. године показује да би цена изградње могла да се смањи за 60 одсто у односу на тржишну, уколико би се градило под непрофитним условима. То подразумева да држава онима који се удружују омогући да под повољнијим условима дођу до земљишта и добију кредит. Камата би била упола нижа од тржишне, а држава не би узела ПДВ и порез на имовину. „Паметнија зграда“ иде корак даље.
– У планираних сто евра месечно уклапају се отплата стана и трошкови режија. Енергетска ефикасност је једна од битних ствари, јер можеш да направиш нешто јефтино – тврде из иницијативе „Ко гради град“.
ПИЛОТ-ПРОЈЕКАТ
ИДЕЈНИ творци зграда будућности, насталих на идеји заједништва, тврде да су спремни за пилот-пројекат који ће доказати све њихове тврдње.
– У овом тренутку радимо на припремама за покретање пилот- пројекта, кроз који желимо да покажемо да је овако нешто изводљиво. „Паметнија зграда“ треба да послужи као угледни пример – објашњава архитекта Ана Џокић.
ЗАКОНОМ РЕГУЛИСАНО
РЕАКЦИЈЕ јавности, углавном преко медија, крећу се од неповерења у могућност било какве самоорганизације и солидарности по питању становања, до оних позитивних јер „Паметнију зграду“ виде као начин решавања стамбеног питања, који коначно има смисла у нашим финансијским условима.
– Према постојећем Закону о задругама, овакав вид удруживања ужива посебну заштиту и подршку државе, градова и општина. Ипак, данас је то још далеко од стварности. Министарство препознаје потребу за непрофитним начинима решавања стамбеног питања. Као могући актери у том домену „угурани“ су у нови Закон о становању и одржавању зграда – тврде творци идеје „Паметније зграде“
ОЖИВЉАВАЊЕ ЗАДРУГА
СТАМБЕНЕ задруге до 2000. године изградиле су око 100.000 станова. Приватизација и право надограђивања стамбених зграда резултирали су преласком великог броја задруга у инвеститорске воде. Иако је њихова активност данас мања, творци пројекта „Паметнија зграда“ верују да је задружни модел организације власништва најприкладнији за колективну градњу и да је задруге неопходно оживети. Углавном су непрофтине, али многе од њих на тржишту послују као и привредна друштва.
К. Малешевић, Вечерње Новости