Патријарх Павле: Где се налазе рај и пакао?

Кад у висини не постоји „горе“ и „доле“, где су онда раји пакао о којима се каже да је рај горе, а пакао доле? Питање на основу ког је блаженопочивши Патријарх Павле дао објашњење где се налазе рај и пакао у нашем свакодневном схватању тих појмова.

Не бисмо морали ићи чак „горе“ у васиону да бисмо сагледали релативност наших појмова простора „горе“ и „доле“. Можемо их уочити већ овде „доле“ на земљи.

Када на пример кажемо да се птица, или авион дигао са земље и узлетео горе, то је за антиподе, људе „испод“ нас, тј. са друге стране земље, управо супротно, „доле“ баш као што њихово „горе“ за нас означава „доле“, и обратно. ови просторни односи важе за сваку тачку на земљи и за све људе на њој.
Схвативши то, моћи ћемо разумети да Бог, као духовно биће не потребује неко место, као што неопходно бива са телесним бићима.
Са друге, пак, стране, како нам је откривено у Светом Писму, у могућности смо да донекле схватимо и ту истину да ниједно место није ван Њега, да је Он свуда и у свему присутан.
У Светом Писму се реч „горе“, разуме се, употребљава и у њеном просторном, али и у духовном, моралном значењу. Када Господ Исус каже Никодиму да му се ваља родити „одозго“, јек ко се не роди одозго не може видети Цартва Божијега (Јов.3,3), Никодим те речи схвата у смислу физичког рођења, док их Господ употребљава у духовном, преносном смислу, тј. у смислу новог рођења у Танји Крштења.

У истом духовном смислу треба разумети казивање Светог Писма о Господу Исусу да седи Богу са десне стране, како је у давнини пророчки предсказао цар Давид у Псалтиру.

Из старине, по схватању нашег, као и осталих европских народа и народа Блиског истока, десна страна је важнија од леве. Но, према изражавању Библије, десна је страна символ Божанског, праведности и доброг, а лева демонског, грешности и злога. Господ је пвраденима са десне стране, ђаво је човеку са леве, на Страшном суду Господ ће ставити праведнике Себи са десне стране, а грешнике са леве стране.

У томе смислу, дакле, да је Рај у особитој близини Божијој, тј. морално одвојен од свега нечистог и грешног, мисли се када се каже да је он „горе“, на Небу где никакво зло нема приступа.

За нас, Хришћане, као што смо изнели, праведници су својом свешћу и чистотом у заједници са Богом и свима Светима, у радости и блаженству Раја схваћеног не у просторном, него у духовном, моралном смислу. Грешници, пак, супротно томе, својим гресима, мржњом, духовно и морално одаљени од Бога љубави, налазе се у муци вечној, у паклу, такође схваћеном не у просторном смислу.
Ново Небо и Нова земља, као и васкрсла тела имаће нове димензије, другачије него наше садашње, које ће се мерити новом, златном мером, „човечијом, која је и анђелова“ (Откр. 21, 15, 17).

Где ће се налазити нови Јерусалим, а где језеро огњено, у Светом Писму се не каже. Несумњиво, да ће им се непогрешиво упутити и васкрсли праведници и васкрсли грешници, немајући потребе у координатама ни нашег „горе“, ни нашег „доле“.

Аутор Патријар Павле
Патриот