Патријарх Вартоломеј: Нисам источни папа, поштујемо границе Српске православне цркве

ЦАРИГРАДСКИ патријарх вартоломеј дао је интервју „Политици“.

Факти преносе део тог интевјуа чији је аутор Живојин Ракочевић.

Одговарајући на једно од питања, патријарх Вартоломеј је рекао:

„У свести православне цркве не постоји „источни папа”, а свакако ни у нашој мисли и смерном служењу. Сваки васељенски патријарх служи, не једнострано и самовољно, него сарађујући и саодлучујући са Светим синодом. Словенске народе волим и ценим њихову побожност и веру. То да неки од њих не прихватају улогу вођства мајке Цркве јесте једна чињеница. Но, то њихово негирање не утиче на нашу љубав према њима. Ми их волимо и наставићемо да их волимо.

         * СПЦ је суочена са низом граница у оквиру своје јурисдикције – Црна Гора, Северна Македонија, пише се о проблемима у Словенији. Пита вас Милутин Станчић, верник православне Охридске архиепископије, која је под СПЦ: „Да ли намеравате да прекршите томос који сте издали СПЦ и одлучите да црква у Македонији не буде у њеној јурисдикцији?”

Око овог питања, нажалост, постоје огромне дезинформације. Неки поистовећују случај Украјине са Скопљем и Црном Гором, и то врло вешто, јер желе да СПЦ окрену против Васељенске патријаршије. Свакако, колико нам је познато, многе владике СПЦ су суздржане у погледу Украјине из страха да ће оно што се тамо десило бити поновљено у Црној Гори и Охриду. Али, уверавам вас да ствари не стоје тако. Српска православна црква има конкретне географске границе. Када се државна територија Србије проширила, наша браћа Срби обратили су се Васељенској патријаршији и затражили да се ове нове области црквено подведу под њихову јурисдикцију. Васељенска патријаршија је позитивно одговорила и ове области уступила посебним томосом, што се није догодило у случају Руске цркве, која је ступила на тло Васељенске патријаршије, не добивши за то неки канонски уступак.

Према томе, разлика у погледу Украјине, канонски и еклисиолошки (црквено), јесте у томе што је Русија упала и окупирала Митрополију Кијева, а да јој то никада није уступљено, док Србија све што има, то јој припада и канонски и еклисиолошки. То значи да Васељенска патријаршија не намерава да измени Устав СПЦ, нити њене границе, уколико то не прати споразум и сарадња. Никада Васељенска патријаршија није прекорачила границе других цркава, сем једино уколико постоји односни захтев и већа црквена потреба.

У вези са објављеним вестима о Словенији, које су дошле до нас, веома жалимо, јер и оне служе конкретним интересима. Подстичемо заинтересоване да прочитају Томос о аутокефалији Украјине како би се уверили да новооснована аутокефална Црква Украјине нема никаквог канонског права над Украјинцима изван украјинске државе.

         Срби су сопственом крвљу и вером

саградили манастире на КиМ

Васељенска патријаршија и ја лично апсолутно смо против уништавања било ког богослужбеног простора било које религије.  Наравно, за православни народ, али и за јеврејску синагогу или муслиманску џамију, рушти, скрнавити – неприхватљиво је јер се у тим просторима слави Бог који је један – нема много богова.

Посетио сам неколико манастира на Косову и Метохији, Грачаницу, Дечане, који су међу најлепшим манастирима, са великом историјом, и који су саграђени сопственом крвљу и вером православних Срба. То је један драгоцени део цивилизације и побожности српског народа. Уништење ових храмова јесте скрнављење цивилизације целог човечанства, Унеско их је уврстио у светску баштину. Камо среће да имамо могућности да и материјално помогнемо обнову тих светиња, али свакако учествујемо у дубоком незадовољству и негодовању наше браће Срба.

Похваљујем и истичем побожност српског народа, јер сам имао прилике да је ближе доживим. Ако Бог да, доћи ћу у Београд на јесен, на позив патријарха Иринеја, јер сам позван на прославу 800 година од хиротоније Светог Саве. Када ме питају да ли ћу ићи, кажем: „Пошто ме је патријарх позвао, ићи ћу са задовољством.”

http://www.politika.rs/scc/clanak/423274/Nisam-istocni-papa

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *