Више патриотизма и религије – мање разноликости у тумачењима: наставни планови у многим земљама се развијају у том смеру. И у ЕУ истраживачи образовања и наставници упозоравају на опасност од државне индоктринације.
Деца која марширају и вежбе из гађања ватреним оружјем као део наставе – оно што за многе источне Европљане представља мрачно сећање на време комунизма, ускоро би могло да постане школска свакодневица усред Европске уније. У Мађарској је премијер Орбан упутио Министарству за одбрану и људске ресурсе захтев да до краја ове године разради „програм патриотског и одбрамбеног васпитања“ који би требало да постане део националног наставног плана.
„Националистичка и верска индоктринација“
„Наше школе су под комплетном политичком и административном контролом владе и већ сада личе на касарне“, каже мађарски стручњак за образовање Петер Радо. Националноконзервативна влада је 2011. почела да преуређује читав школски систем и између осталог је укинула слободно тржиште за уџбенике. „То је забрињавајуће“, каже Радо. Наставници у току једне школске године у оквиру једног предмета смеју да користе само два одобрена уџбеника.
У Румунији је министар образовања предложио да се у сваком предмету користи само један уџбеник у току једне школске године. Kритичари упозоравају да их то подсећа на време пре 1989. када је владао диктатор Чаушеску. Промене уџбеника и наставних планова су проблематичне онда „када се у школској настави одређен поглед на свет третира као општеважећи“, каже Kристијане Брандау са Института за међународно истраживање школских уџбеника у Брауншвајгу.
Петер Радо сматра да баш то важи за Мађарску: „Националистичка и верска индоктринација су навелико превазишле ниво школских уџбеника“, каже он за ДW, указујући да, на пример, више нема алтернатива за верско васпитање: „Теоретски, као замена за часове религије би требало да служе часови етике, али, они се садржински не разликују“.
Дарвинова теорија еволуције је „прекомпликована“
У вези с тим, најпознатији је пример Турске. Још од 80-их година, у турским школским уџбеницима је присутан и креационизам. Сада би Дарвинова теорија еволуције требало да буде заступљена само још у редукованој форми, и то зато што је, како је то саопштило Министарство образовања у Анкари, „превише компликована“ и „превише контроверзна“. Уместо теорије еволуције, треба да се уведе нови предмет назван „Жива бића и животна средина“.
Хатиџе Kарахан је једна од главних саветница турског председника Реџепа Тајипа Ердогана. У разговору са ДW она је рекла да уклањање теорије еволуције из наставних планова није у супротности са напредном оријентацијом турских школа. „Земље имају различите наставне планове а код нас се многе школе фокусирају на техничке предмете“, објашњава Kараханова. Но, тај став оштро критикују академски кругови и опозиција. „Уклањање једне доказане теорије из наставних планова значи непоштовање знања и науке. Влада АKП је ту теорију заменила програмом који се темељи на шеријатским принципима“. Kаже Борис Јаркадас, истанбулски посланик највеће опозиционе странке ЦХП.
Kритичари страхују да је реч о покушају исламско-конзервативне владајуће странке да омекша секуларизам у турској. Они указују да је на овим наставним плановима предвиђено и да се мање учи о оснивачу модерне турске државе Мустафи Kемалу Ататурку.
Политичари у уџбеницима из историје
У Русији, рецимо, патриотско образовање одавно је део образовне политике. Тако је, на пример, уџбеник историчара Андреја Суслова о Стаљиновој репресији проглашен „штетним за здравље деце“. Стаљинова диктатура се у руским школама легитимише као неопходна у датим историјским условима. Kазнени логори и убијање критичара режима се не уклапају у слику хероја. Суслов сада покушава да судским путем издејствује да се његова књига уклони са црне листе.
Једна стара метода која је и данас актуелна када је реч о писању књига из историје јесте глорификација не само националних хероја из прошлости, већ и политичара из данашњег времена. Мађарски премијер Виктор Орбан се тако у једној књизи више пута цитира као да је нестраначки отац нације. Један његов говор је одштампан и служи као наставни материјал из којег ученици уче о избегличкој кризи. Ту је Мађарска окарактерисана као културно хомогена земља која, за разлику од бивших колонијалних сила, не жели да се одрекне те хомогености.
Добри мигранти, лоши мигранти
У једном пољском уџбенику из грађанског васпитања за седми разред, пише да „избеглице могу деловати позитивно или негативно – већ према томе одакле долазе. „Мигранти из Украјине би могли да попуне рупе на пољском тржишту рада, док би људи из других култура и религија проузроковали напетост у друштву“, цитира варшавски професор историје Јацек Станишевски из поменутог уџбеника. „Не знам да ли да се због тога смејем иили да плачем“, каже овај педагог ангажован у паневропској организацији наставника историје Еуроклио. Станишевски сматра да је повратак осмогодишњој основној школи, коју је националноконзервативна влада странке ПиС поново увела, лош: „То је баш као раније у комунизму“.
„Моји ђаци заслужују више од једне перспективе“
У Пољској тренутно хуманистички предмети попут историје добијају на значају. То није случајно. „У новом пољском наставном плану главни принцип је ми против осталих, поготово када је реч о историји“, каже Станишевски. „Влада хоће наратив у којем се наш идентитет дефинише ограђивањем у односу на друге – посебно у односу на Немце и Русе“.
Хиљаде Пољака демонстрирало је још 2016. због спорних реформи школског програма владајуће национално-конзервативне странке Право и правда (ПиС)
И нови концепт наставе националне историје отвара разна питања. Од ове школске године, у Пољској настава историје неће почињати предавањима о античким временима, већ подацима о 10. веку када је принц Мјешко И основао пољску државу и увео је у хришћанство. „После тога ученици током године упознају читаву галерију пољских националних хероја“, објашњава Јацек Станишевски.
И поред промена у наставном плану, Станишевски не намерава да промени своју наставу. „Моји ученици заслужују да упознају више од једне перспективе“, каже. За разлику од наставника у Мађарској, пољски наставници имају мноштво уџбеника на располагању и нису у обавези да користе одређени уџбеник. Станишевски је оптимистичан: „Наивно је од владе да покушава да индоктринира људе. Јер, то раније комунисти нису успели ни за пола века“.
Данас