Зар смеш иког гледати у лице, Црна Горо, брата издајице,
Православцу – Албанска гробнице, те си име зацрнила своје,
Подгорице – птицо кукавице, твоје газде Србима – убице ,
Црна Горо од гаврана црња, црн ти образ птицо злослутнице ,
немаш лице злотвор – подмуклице, Албанска изасланице!
Тамнице ти Србима гробнице , десно твоје име Албанија ,
лево крило НАТО крвопија, у срцу ти већ се легу змије,
отровнице – змије сиктавице, змије пиште, штите гавраниште!
Косову крвљу окупаном, умотаном платном плаштанице ,
трнов венац ти на главу стави, Православцу – све због крштенице,
разапетим на Крсту због вере. Храбро му се уносиш у лице,
ти без лица с маском крвожеднице, бацајући Србе у тамнице,
због порекла и због крштенице, немаш лице црна Подгорице,
твог одраза огледало нема, ти ни своју сенку сад не видиш ,
јер црнилом црниш покољења, невером својом заслепљена .
Где су оне гусле јаворове, окачене крај иконе Свеца,
где несташе гуслари вековни, кад и Острог у црнилу јеца.
Ти заточи оног што је рањен, што се бори за српска огњишта ,
тиранину ти ода признање, јер Тирана кроз тебе запишта.
Лажне ли су твоје оптужнице, Подгорице – сиња кукавице,
као кобац ловиш ластавице , погледај се, схвати немаш лице.
Сваког оног ко Србина пљује, знаћеш да је потеко од гује,
Шиптари му једина су браћа од Православља вековног одвраћа.
Ајд , покажи ако имаш лице , зар не видиш да га нигде нема ,
место лица, имаш црну земљу, немаш образ само кљун гаврана,
којим кљуцаш Србе по темену, со је твоја на живим ранама .
Црна Горо од Гаврана Црња, своје канџе зариваш под кожу ,
сваком оном ко је српског рода, гркљан принет шиптарском је ножу .
Где су они силни соколови, ордења и старе споменице,
кад Србима зидаш костурнице и палиш их као воштанице,
ко пиљевину – таблу иверице. Подгорице, срама потурице !
Где су они орлови и тићи, ти гавране птица си најцрња,
твом гробљишту не може се прићи, времена појешће те зубља .
Тај ко пљује Србина колевку, на свом прагу дочеко попевку ,
одрекли се Његоша, Ловћена, из темеља домогли камења ,
манастирским камењем у лице, ти без лица циљаш ластавице .
Поткопаваш светињу и знамен, Св. Саву, Немањића лозу
и Косово Шиптарима даде, место Богу, молећи се Брозу.
Криминалци испред говорнице, одрекли се српске ћирилице,
пљунули на српске риданице и на мајке вечне нарикаче,
у њима крв шиптарске је браће и њихове мајке лелекаће.
И штимују своје гласне жице , кажипрстом упиру у Србе ,
хероином их плаћају убице , само Срба више да не буде ,
над мртвима показујеш зубе , тако раде Сатанине слуге ,
нељуди што касапе људе , на ломачу Србе што осуде .
Лакоумнима лако је зборити , памети вас магареће прате ,
избрисана вам је меморија , ни ком јату летите не знате ,
а камоли коме припапададе, јер сте лозе неке непознате ,
ал умете да се препознате и без лица а и без одраза ,
кртичњака тунел вам је стаза , Црна Горо земљо без образа ,
губитнице вековног пораза , јаворове гусле без гуслара .
Црна Горо , од гаврана црња, убили те и соко и муња ,
земљо црна , убила те клетва, трњино и стаблу од трња ,
кад корачаш стазама безумља, трновима нове стране пишеш ,
гулећи их све по људској кожи, кад не можеш више трновима ,
нож у леђа клета подмуклице, заријеш и рођеном брату ,
надаш ли се скоро суноврату, гиљотину кад приносиш врату
и главосечи , душу ти продату, све се надаш новом змијском свлаку ,
уклесала име неповрату, надај се српскоме повратку .
Ти не летиш крилом јастребова , нит сокола , нити белог орла ,
ти си птица од гаврана црња , јака само изнад српског гроба ,
те још шаљеш своје гаврануше , из Никшића црне наказнице ,
‘’ жене у црном ‘’ да Србију блате , црногорске црне гавранице ,
Србе шаљеш сред стрељачког вода , а шта може друго од изрода ,
кријумчари и ратни злочинци , омиљени ваши су песници ,
што урличу кад касапе Србе , веселе их јауци и крици ,
кад Косовом ломаче потпале и преору гробља , манастире ,
монахиње кад силују српске , полицајце кад тестере живе ,
кад тргују људским органима , у касапници испред ‘’ жуте куће ‘’,
те сад види, чиме се ти дичиш , шта си данас , шта си била јуче ?
Подгорице – Србима тамнице , коме ћеш ти гледати у лице ,
кад величаш и НАТО убице , злочинцима дарујеш улице ,
Албанији Великој се клањаш и Косово Српско кад поклањаш ?
А шта да гледаш кад очију немаш , немаш очи , а немаш ни лице ,
Албанаца – трбухозборнице . Мислиш ти си неки Пресудитељ ,
што праведнике Србе осуђујеш , вернике и нове мученике ,
све док пишеш нове уџбенике , а гаврана стављаш место слике ,
митарење – то су ти одлике и кошуљице змијске твоје лице .
Твоје очи од разног звериња , не вреде ни српске трепавице ,
Подгорице срама престонице , лучоноша гаситељу и дављенице ,
Коме ћеш ти пресудити црна , Милогорице од свих птица црња ,
мислиш да ћеш међ небом летећи , са највећим птицама лебдећи ,
икад српску славу досегнути , кад за тебе не постоје речи ,
нити можеш крилом уз крило уз најмоћније птице узлетети ,
јер си само гавран – гаврануша , за доларе продада ти душа .
Раме уз раме , једино са Рамом , одрече се светла , заогрну тамом .
Из матичне књиге рођених , своје име ти исписа давно ,
гади ти се баш све Православно , Његоша кад замени Рамом ,
кад заврши у блату неславно , српкој браћи кад запрети јамом .
Пресешће вам и мајчино млеко , клетва браће , име и порекло ,
играте се са оцем и претком и претите са шиптарским метком .
Држите се своје жировнице , жир једите испод неке букве ,
кад уместо сјајних војсковођа , на чело вам стале проститутке ,
свежањ долара лепе вам по челу и трпају мушки у доколте ,
те вам сада испред говорнице све ‘’ жене у црном ‘’, гладе гласне жице ,
ту и више нема мушкараца, већ све саме стрине – певачице,
а њихова дубока су грла , разгледница из Милогорице ,
те Србима спремате погроме , црне јаме и нове Гоглоте .
Црна Горо од гаврана црња , убили те и суза и муња ,
опет Христа распињеш на Крсту , издајице , црна чемернице ,
кукала ти мајка од изрода , шта учини од српског народа ,
те све Србе на Србе нахушкаш , на сламарици се долара љуљашкаш .
Црна Горо , од гаврана црња , Косово си завила у црно ,
покидала Православља нити , једином преосталом струном .
Подгорице , Србима суднице и безумља чудног наследнице ,
губитнице , никад победнице , Милогорице – казнионице ,
ти Србима судиш пре пресуде , због крштеног имена осудиш ,
одрече се Његоша и Саве и у ноге убице Срба љубиш ,
немаш лице и све више пузиш , ко што гмишу змије камењарке ,
што одрекоше се и оца и мајке , те им коже осташе на шиљку ,
ако ли се Богу не вратите , нема вама спаса на видику ,
кад се српком радујете крику , у тамници српском мученику .
Ко Шиптари на једнога сто , проклето вам свето Косово .
Навалили ко да сте мутави , извадили око Светом Сави ,
Његошеву капелу срушили , Василија Светог поткопали ,
на ломачу Библију бацили , без очију заувек остали .
Црна Горо , гусле без гудала , зар вас мајка није одњихала ,
у колевци српској и огњишту , за Албанца кад си се удала
кад презиме своје си продала , због другог Бога , туђих идеала ,
продала се за шаку долара , Црна Горо црња од гаврана ,
крвљу предака благосиљана , а данас од браће анатемисана ,
жигосана , крвљу потписана издаја брата Србина …
Славица Јовановић, новинар и књижевник
из књиге “ Светлогорје Србијанско ‘’ 2018 .
ИЗВОР: Центар академске речи