Господине Кривокапићу, ко нас је клео није дангубио! Гдје ће вам душа?
Инаугурисали сте Жељка Савовића, сина убице моје породице 1941. године на кућном прагу у поноћ, да буде ваш савјетник за унутрашњу политику.
Ваш првобитни план је био да син убице моје породице буде шеф вашег кабинета. Тим поводом сам са вама обавио телефонски разговор 14. новембра ове године у 9 часова послије чега сте промијенили одлуку и умјесто њега за шефа вашег кабинета изабрали сте госпођу Ивану Маловић, да би истог дана Жељка Савовића, под притиском Марка Милачића, унука Љубише Милачића који се јавно хвалио у медијима да је у рату одрао и испекао човјека, сина убице моје моје породице, инаугурисали за вашег савјетника за унутрашњу политику. На тај начин, господине Кривокапићу, ви још једном убијате моју убијену породицу. То вам не могу опростити, а још мање дозволити. Са овим вашим чином ви сте, практично, написали молбу да будем ваш политички противник и то најнеугоднији, јер, подсјећам вас, коме год сам био политички противник за задње 52 године тај није политички преживио. Можете да наслутите како ћете ви проћи!
Да вас подсјетим на садржину нашег телфонског разоговора 14. новембра ове године.
– Помоз Бог господине Кривокапићу.
– Бог вам помогао.
– Овдје Петар Милатовић.
– Поштовање господине Милатовићу.
– Обавијештен сам да ће шеф вашег кабинета бити Жељко Савовић.
– Тачно.
– Биће ми изузетно жао што ћете, у случају да он буде шеф вашег кабинета, у мени добити опасног политичког противника из простог разлога што је он СИН САВА САВОВИЋ ИЗ ЛАЛЕВИЋА, УБИЦЕ МОГ ДЈЕДА ПЕТРА И БАБЕ ЉУБИЦЕ 1941. ГОДИНЕ ИЗ ЗАСЈЕДЕ НА ПОЛА НОЋИ НА КУЋНОМ ПРАГУ, па у том случају мораћу да организујем масовне демонстрације против вас као што сам то урадио 200 пута за псоледњих 40 година у: Бечу, Минхену, Њујорку и тако даље, а коме сам год био противник за последње 52 године тај није политички преживио. – Господине Милатовићу, ја заиста нијесам имао ту информацију о оцу Жељка Савовића.
– Сада имате и можете је провјерити у публикацији “ПАКАО ИЛИ КОМУНИЗАМ У ЦРНОЈ ГОРИ“ коју је објавила Митрополија црногорско-приморска са благословом митрополита Амфилохија.
– Увјеравам вас да заиста ништа нијесам знао до сада о овоме.
– У поменутој публикацији налазе се имена жртава комунистичког терора у такозваним „лијевим скретањима“, са прецизним именима њихових убица и у тој публикацији, у свесци број 1, дакле одмах на почетку, детаљно је описана ликвидација моје фамилије у којој је учествовао Саво Савовић чијег сина Жељка ви намјеравате да инаугуришете као шефа вашег кабинета.
– Хвала вам на овој информацији, у потпуности вас разумијем и биће ми драго да се сретнемо и поразговарамо.
– Ако Бог да. Збогом!
Дакле, господине Кривокапићу, ви сте коректно уважили моје разлоге и за шефа вашег кабинета изабрали сте госпођу Ивану Маловић, да би одмах себе демантовали и Жељка Савовића, сина убице моје породице, изабрали сте за савјетника за унутрашњу политику.
Поред породичног репа из прошлости, какве предиспозиције има Жељко Савовић да буде ваш савјетник?
Хоће ли вас савјетовати да, умјесто извињења због очевог злочина, од мене влада Црне Горе тражи одштету за труд у минулом крвавом раду Сава Савовића кад је учествовао у ликвидацији моје породице?
Или ће вас још савјетовати да влада Црне Горе од мене тражи извињење што подсјећам и памтим убице моје невине породице?
Или ће вас савјетоваати да влада Црне Горе организује моју ликвидацију као што је његов отац учествовао у убиствима мог дједа Петра, учитеља, старог 37 година, моје бабе Љубице, домаћице, рођене Павићевић, старе 35 година?
Је ли ваш избор Жељка Савовића за савјетника за унутрашњу политику ваш адекватан допринос помирењу у Црној Гори?
У цивилизованом свијету сваки злочин се санкционише, а у примитивним друштвима злочин се награђује!
Рећи ћете да син није крив због очевог злочина.
Тачно, али има моралну обавезу да се потомцима жртава људски извини, да затражи опроштај због очевог злочина. Да је тако урадио Жељко Савовић били бисмо ја и он данас пријатељи, увијек бих га заштитио. Међутим, он не само да се није извинио него је још причао својим рођацима у родним Лалевићима како се љути на Петра Милатовића што у својим књигама пише о злочину његовог оца. Пази, молим те, љути се. Имао је безброј прилика да ми приђе, да се представи и тражи опроштај због очевог гријеха. Подсјећам, између моје куће у Велети и његове у Лалевићима раздаљина је свега два километра. Имао је прилику много пута до сада у Даниловграду кад је био на свега два метра од мене удаљен. Не, умјесто да је као човјек лијепо пришао и пружио руку, он ће увијек ћутао и вјероватно смишљао како да понови злочин свога оца, али је заборавио да Петра Милатовића метак неће јер сам преживио два атентата у емиграцији кад су атентатори однети на носилима у болнице.
Да заокружим, или склоните Жељка Савовића, сина убице моје породице, са мјеста вашег савјетника, или ћу лично против вас организовати и предводити масовне демонстрације испред владе Црне Горе све до њеног пада. Изволите и демократски изаберите.
Петар Милатовић