Некад ми досади да набрајам шта је Југославија имала, а чега сада нема. Зато ћу сад набрајати шта ми фали.
Прво ми фали нормална околина која не броји крвна зрнца људима око себе, већ гледају у душу и карактер. Онда ми фале нормални верници који верују у Бога само за себе, и не малтретирају околину са својом вером, нити умишљају чуда да би били у центру пажње.
Онда ми фали Југопластика, троструки кошаркашки сампион Европе заредом, која је била незамислива без Црногорца Ивановића, Срба Сретеновића и Савића, Македонца Наумовског, уз домаћу сплитску децу и великог тренера Југословена Божу Маљковића.
Фале ми отворене границе кроз које Босанац и Србин могу слободно доћи и летовати без дискриминације. Фали ми коњак-кола за коју нико није питао је л’ Рубинов или Баделов коњак.
Фале ми слободоумни југословенски уметници који стварају мултикултурална дела, а не дела мржње, хомофобије, и прикривеног фашизма. Фале ми људи чије речи имају тежину и који стоје иза својих речи, а не данашњи јебиветри који у току дана три пута промене мишљење.
Фали ми Мате Парлов, победник на олимпијском постољу и светски првак у боксу. Фали ми сарајевска рок сцена, и београдски нови талас. Фали ми заједништво у којем су људи различитих вера и нација били најбољи пријатељи, а не данас кад пола људи за најбољег пријатеља има психијатра и пилуле лилуле.
Фале ми плодна обрађена југословенска поља на којима се златила пшеница, а не данашње необрадиве запуштене земље. Фали ми мирис здраве хране којим је мирисала цела кућа, а не ови данашњи усрани ГМО производи.
Фале ми искрени југословенски антифашисти, а не данашњи јебиветри који глуме антифашисте за пар новчића.
Фали ми Младен Делић док преноси фудбалску утакмицу репрезентације Југославије, и Драган Никитовић кад преноси мечеве Мухамеда Алија и Џоа Фрејзера.
Фале ми Чкаља и Мија Алексић да се од срца насмејем. Фале ми гостољубивост и људскост коју је само Југа имала.
Фали ми Мирза Делибашић са сарајевским дриблингом који „ломи колена“, и Бојан Крижај, југословенски скијашки Моцарт.
Фали ми кадар филма са голим грудима Мире Фурлан у којем је било више ероса него у свим порно постерима данашњих старлета.
Нећу о Титу, после њега је све отишло у к….. Све ово сам могао да сажмем у једну реченицу: фали ми нормалан и спокојан живот без лудака фашиста, ратних профитера и болесних политичких манипулатора.
Лаку ноћ, Југословени, ма где били.
Марио Вујевић
Direktno.rs
Izvor: Mario Vujević
E moj Mario Vujeviću, meni fali mnogo takvih Marija i sve ovo što si ti nabrojao.
Živ bio i puno pozdrava iz Beograda
Sve što si nabrajo fali i nama u Pirotu…puno pozdrava…
Pozdrav Marijo sve si ti lepo nabrojao nema reći .Brate rasturiše nas dušmani a mi smo za njih bili evropsla unija.Đaba sad kukat kad nismo imali da je čuvamo .Nikad se neće vrate ta lepa vremena .Sve je postalo ludilo sad .
Svaka čast i naklon do poda za tekst. Nema se šta ni dodati ni oduzeti. Pozdrav iz Niša! Mića
Ja nisam jugo nostalgičar. Ali mi fali i da dođem u moj rodni grad i u moju oronulu kuću a da mi mladjana curica na Brgatu Gornjem ne vrti glavom dok mi gleda pasoš i bude joj sumljivo što sam ja po rođenju Dubrovčanin a ona mora da krije svoje mesto rođenja u Subotici.
A mene hvale ljudi kao sto si ti…Zivio 100 g
A meni FALI i pismenosti danasnjih ljudi… Koji li su vas duduci ucili i vaspitavali?….
Bravo,-treba imati m..ušu u oviom vremenu reći istinu, i meni fali Split, Primoštem, Vodice gde sam mladost sa ocem živeo, pozdrav za sve dobre ljude iz Jugoslavije
fali ustvari svima (osim umnožene političke klike) sa EX YU prostora, samo što to poneko ne smije ili ne može od bruke da kaže
Posle dužeg vremena članak koji je pozitivan, nostalgičan i intrresantan. Prijatna promena da se pažnja privuče pozitivnom pričom a ne ratom, ubistvima, mržnjom….
VeEeliki pozdrav iz Beograda.
Tebi hvala na rečima prepunim radosnog sećanja koje svaki normalan čovek mora pozdraviti. Hvala ti i na hrabrosti za otvorenost, retka je i preskupa je da nebih i ja položio neku paru na svako slovo! Vreme se ne može vratiti, vreme je neumitno i veoma surovo. Sećenja se tope u zaboravima koje nam nameće sadašnjost a ovde i ja priznajem, – nije lepa!
A meni fali čoveče baš Split! Sve od Lora pa prema obali, pored vojne bolnice, starog Hajdukovog stadiona, pa do hotela Belvia i ugla rive sa onim smradom u kome su i mirisi i smaradovi uvek sećali da nismo u svemu idealni. I šetališta i Dioklecijana o onog palca na Gruguru Ninskom na kojem smo se slikali i ostavljali uspomene u bele poštanske kuverte da se ne bi izgubile. I uspona iznad Bačvica i ulice Jadranke broj 15, i mog Tonka, Ivanke i Ine, majčice koja još u meni živi. Neznam da li se razumi, znam, jesi i hvala tebi na rečima..
Не треба се стидети носталгије.. било је лепих времена.. људи су били љубазнији, искренији, поштенији.. А новац није био највећа вредност. Било је љубави, братства, пријатељства.. И добро је да се многи овога сећају. Поздрав свима из Минска…
То ти је, што ти је… Нико те не пита а ни мене!!!
Rasplaka me čoveče! Iako nikad nisam bila u Splitu, i meni nedostaje sve nabrojano. Najviše mi fali taj osećaj zajedništva i sigurnosti koji smo imali.
Nismo shvatali i nismo htela da shvatimo da svetu i evropi nije trebala i nije smela biti jaka Jugoslavija. Zasto. Zbog mnogo cega, zbog napred navedenog i onda je krenulo zavadi pa vladaj. Gledajte Ameriku. Oni pricaju o gradjanskom ratu u Jugoslaviji i drugim sukobima u svetu a imali najkrvaviji gradjanski rat u istoriji izmedju severa i juga. Da ne pisem o indijancima.
Rubinov je bio Vinjak
Zasto mi fale Splicani u Nisu? Pre vise od pola veka je moj prvi komsija bio iz Splita. Njegovo dete je moralo hitno na operaciju ali nisu imali nultu negativnu krvnu grupu. Moj otac je bio davalac krvi, odjurio je do bolnice i komsijinom detetu spasio zivot. U znak zahvalnosti komsija je svom drugom sinu dao ime Sinisa (Sin Nisa). Drzava Srbija ne samo da se mom ocu koji je dao krv preko sto puta nikada nije zahvalila vec je bezbroj puta radila protiv njega, protiv njegovih zakonskih prava i protiv njegove porodice. I tako, fali mi bar jedan Splicanin u Nisu…
Svaka cast sto ste imali hrabrosti da sve to kazete. I mene sve ovo puno fali. Isla sam
U Htvatsku dva puta godisnje svaki raspust i praznik. Na žalost ostale su samo uspomene i sjećanja i grobovi predaka.
Hvala ti dragi brate na lepim recima.
Samo pazi ovo:
Hrv nacionalista: “ Migo vorimo drugojacijim jezikom, druge smo vijere ine mozemo zivjeti skupa.
Bos/Mus nacionalista: kad nas je dovoljno, pravio Kalifat. Nas je jezik bolan drgaciji.
Srp: pricamo jedan jezik, braca smo, i treba da zivimo u jednoj zemlji, pa makar se i ne zvala Srbija!!!!
Znaci, nemoj svi nacionalisti. Prvo onaj sa skrbavim ustima, pa turcin Alija. A Sloba koji I nije bio nacionalista je Jugu cuvao, i od blata pravio, i na kraju ispao budala.
Dragi moj brate, da li ti smeta sto Skrbavi ima aerodrom, a Sloba umro kao suzanj?
Dragi brate, ne ti licno, nego tvoji sunarodnici, niste zasluzili da zivite u Jugoslaviji.
Je..bo joj ja mater, i ko je pravio.
Bivsi Jugosloven Branko.
….ispravka: ….”pravimo Kalifat”…