Почетна плата од 150.000 динара, запослење већ у другој години средње школе: Гасе смер јер заинтересованих нема

Иако се на градилиштима широм Србије тражи мајстор више, школованих тесара, зидара и армирача је све мање. Према речима саговорника Нова.рс, ових занатлија тек неће бити с обзиром на то да се гасе одељења у школама у којима се школују, што је штета јер имају почетну плату од 150.000 динара. Притом их послодавци „јуре“ већ на другој години.

Грађевинска индустрија у Србији је у сталној потрази за радном снагом. Граде се бројне куле у главном граду, а свака нова је све виша и велелепнија од претходне.

Међутим, постоји мали проблем -у Србији грађевинских радника више нема ни за лек.

Последњих година смерове армирач, тесар, зидар, водоинсталатер у средњим школама ђаци не уписују, а како кажу професори, то је све због недоовљне информисаности о бенефитима ових занимања.

На жалост, смер који образује армираче, тесаре и зидаре у Грађевинској школи Звездара се угасио јер како каже директор школе Раде Зејак, деце је све мање.

„На жалост, одвано смо приметили да смер полако јењава и нестаје. Деца нису заинтересована, а ни родитељи који у жељи да обезбеде потомству што лакши живот, децу усмеравају да уписују четворогодишње средње школе и факултете. То јесте лепа идеја, али чињеница је да сви ученици немају амбиције о високом образовању. Известан проценат ученика уписује и занате, а чињеница да су грађевински занати одлично плаћени, а радно место обезбеђено, итекако је значајна“, каже он.

Додаје да се нада да ће се се можда у другом уписном кругу, када се многи осмаци предомисле, пријавити више ђака како би поново заживео тај смер.

„Тај рад јесте напоран, али може се рећи да су зараде последњих година енормно скочиле за ову врсту профила и то је, признаћете, мотивација. Тако да, они који би се одлучили да раде на тим пословима, имали зараду већу од 1.500 евра и то као почетници, а више од 2.000 евра уколико имају неко радно искуство“, наглашава он.

Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа, апелује на родитеље да се више информишу о стручним школама јер од њих много зависи.

„Сваки родитељ жели најбоље за своје дете и потпуно је оправдано што жели да оно упише гимназију, па после факултет. Али, нису сва деца за гимназије и то је сасвим у реду признати. Толик одобрих стурчних школа има које заиста доносе добар и сигуран посао, одличну зараду, да просто морам да посаветујем родитеље да размисле о томе пред упис осмака“, каже он.

Антић наглашава да занатлије врло лако пронађу посао, док је зарада феноменална, али да ипак нема довољно заинтересованих ђака.

„Нажалост, мало деце последњих година уписује занатске школе. Многа одељења су се угасила, а многа одељења се једва формирају јер се пријави по свега неколико ученика. Деца сада уписују ‘популарна’ занимања, не желе да раде физичке послове, а и плаше се да ће им се друштво смејати што су мајстори и да зато неће моћи да нађу девојку. Такође, и родитељи их саветују да иду у менаџере или трговце, кажу им: Нећеш ваљда цео живот да црнчиш’. А заборављају колико занатлије добро зарађују“.

Нестаће још смерова

Према његовим речима, тек ће почети да нестају смерови који образују занатлије.

„Поставља се питање целој бранши да ли се на овај начин укида грађевински смер и то у тренутку када се у нашој земљи гради као никад до сада? Да ли то значи да ћемо у наредном периоду увозити радну снагу грађевинског профила из земаља трећег света попут Индије, Пакистана, Филипина, Малезије…?“, пита Антић.

Подсећа да су наши мајстори грађевинске струке били најтраженији како у земљи, тако и у иностранству.

„И смер декоратер зидних површина односно молер је пред гашењем, па се поставља питање ко ће да кречи и ради декорацију зидова. Да ли ћемо и за ово увозити раднике?“ Сетимо се смера за обућара, те године је уписан само један ученик од 15 колико је бил предвиђено за упис у ову школску годину. То је страшно“, каже он.

Нова.рс