Србија је одбила Американце за решавање Косова на њихов начин, а Руси ће све више бити укључени што се ствари више затежу, па је врло важан српски аргумент био разговор Вучића са Путином, иако још не знамо да ли се тај разговор догодио или није.
Пре него што почнемо говорити о могућим политичким сценаријима који ће уследити после хаоса у Косовској Митровици и привођења директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића, према мишљењу коментатора Жељка Цвијановића, треба навести шта би могао да буде основни узрок за стварање овакве ситуације.
Изаћи из ћорсокака
Гледано из позиције Сједињених Држава, па самим тим и из позиције косовских Албанаца, преговарачки процес је запао у потпуни ћорсокак у коме се, сугерише Цвијановић, нашао и процес коначног довођења Косова у статус независне државе, односно његовог уласка у УН.
Самим тим, наводи Цвијановић, први сценарио који је могућ јесте заправо и циљ те операције јер не постоји српски лидер који не осећа комплетан ужаспри помисли да је могућа некаква нова „Олуја“ на Косову и Метохији, односно напад на цивилно становништво и његов егзодус у централну Србију.
„Не постоји влада која би то могла да преживи, и нисам сигуран да би чак и сама држава могла да преживи тако нешто. Она би се потпуно урушила од тога. Дакле, циљ је да се под претњом косовске ’Олује‘ Вучић сломи и да пристане на предлог Сједињених Држава“, тврди Цвијановић.
Ревидирање стратегије
Ако имамо тај циљ у виду, отпор Србије је био добар, констатује тај коментатор и наводи да су поменуте и Русија, и могућност изласка из преговора, а да ништа није доведено до краја.
„На крају крајева, може да буде добро чак и то што нису саопштене мере које је донео Савет за националну безбедности јер свака држава у оваквој ситуацији има право да своје мере држи у тајности и да види сама шта ће“, указује Цвијановић.
„Тај потез би ослободио многе енергије унутар српске политике. Истина, он би у западном свету отворио и многе отпоре, и у том случају би вероватно дошло до покушаја рушења српске владе преко некаквих унутрашњих сукоба и неких модалитета обојених револуција, јер оне у оном класичном смислу више нису могуће“, истиче Цвијановић.
Суочавање свих страна, а пре свега америчке, са тиме да акција у Косовској Митровици није била нарочито успешна и да није нарочито импресионирала актере у сукобу, трећа је могућност политичког решења ситуације према становишту Жељка Цвијановића, и у том случају би се преговори у неком формату наставили, а инциденти гурнули под тепих.
Тада би преговори, додаје он, били нека врста обостраног мрцварења и заправо држања сукоба између отвореног и замрзнутог.
На питање да ли, после догађања у Косовској Митровици, постоји нека могућност укључивања две велике суперсиле — Русије и Америке, Цвијановић за Спутњик напомиње да је Америка без сумње укључена, јер Албанци не раде ништа што им не каже Вашингтон.
Одбијање Мичела и „Хало“ Путину
„Међутим, њихово директно, непосредно укључивање зависиће од тога колико процене да могу да буду успешни. Не сме Америка себи да дозволи да буде директно укључена у сукоб, односно у преговоре, а да јој Срби кажу ’не‘“, резонује Цвијановић.
Вредно је констатовати нешто што се врло ретко помиње у српској аналитици, подсећа Цвијановић, а то је да је помоћник америчког државног секретара Вес Мичел из Београда ипак отишао са Вучићевим „не“.
Руси ће у сваком случају бити укључени као нека врста српског заштитника јер, како се том коментатору чини, српска политика под притиском све мање балансира, а све је ближа да узме отворенију руску заштиту.
„Њихов упад на Север је мање вероватан, и он би регионалну кризу учинио акутном, а то у овом тренутку није добро ни Русима ни Американцима. Просто, времена су се променила и оно што су Албанци могли да ураде пре десет година, а тада би им овако нешто било врло једноставно, данас више не могу. Са друге стране, пре десет година смо били сигурни да српска војска неће ући на Косово да брани народ, а данас то више нисмо сигурни“, јасан је Цвијановић.