Политичку каријеру започео сам деведесетих година са емисијом “Радикалски таласи”. Био сам новинар, а Александар Вучић ми је био уредник.
Kада је мој идол Александар Вучић одлучио да напустио Радикале, пратио сам га у стопу. Био сам његов потрчко. Неки су ми говорили да ми се чак ни пертле више не виде колико сам се увукао Александру Вучићу у д….
Био сам опчињен Вучићевом песимистичком харизмом. Упијао сам његову мудрост као сунђер.
Иако је Вучић волео када сам необријан, рекао ми је да морам почети редовно да се бријем уколико желим да постанем председник Народне скупштине. Одмах сам се обријао.
Након избора 2012. године постао сам председник Скупштине. Нисам имао појма шта радим и добио сам надимак “Неша Слина”. Мислим да нисам слина, али то је речник опозиције, а не мој. Не обазирем се.
Убрзо сам се оженио. Сви кажу да ми је жена ван моје лиге, али ја кажем да она није спонзоруша. Много се волимо и увек носим бурму. Међутим, бурма коју ми је Вучић ставио око срца и мозга никада нико неће успети да скине. То је посебна веза.
Од жене сам прво научио да се ципеле увек морају слагати по боји са торбом. Послушао сам је и сада изгледам феноменално.
Након што сам извисио на неколико државних факултета, успео сам да докторирам на Мегатренду, и све то док сам био председник Скупштине. Загрејао сам столицу и вредно сам радио. Све је било ок док се нису појавили неки научници из Велике Британије који су рекли да сам плагијатор. Ја им кажем да је Вучић рекао да ја нисам плагијатор што значи да нисам плагијатор.
Знао сам да ћемо ићи на ванредне изборе 2014. године. Вучић ми је рекао да ће ме поставити за министра унутрашњих послова ако се набилдам. Одмах сам се учланио у једну теретану и вредно вежбао. Kада је Вучић извршио проверу мог тела, честитао ми је на уложеном труду и рекао да задовољавам критеријуме за министра унутрашњих послова. Сад знам зашто је сменио Дачића… Дебељко један!
Постао сам министар унутрашњих послова! Јеј! Ја волим за себе да кажем да сам ја министар полиције. Лепше звучи него министар унутрашњих послова.
Зидове мог кабинета одмах сам декорисао портретима Александра Вучића и фотографијама Српске напредне странке. Волим кад ме Вучић посматра са свих страна. То ми даје додатну енергију да истрајем.
Мој први министарски задатак био је да ставим у сенку директора полиције, Милорада Вељовића, јер није страначки постављен, већ изабран на конкурсу. Вучић и ја мислимо да смо у томе и успели. Kада сте Вељовиће последњи пут видели на телевизији како даје изјаву?
Пронађите Вељовића на овој фотографији. Његов основи задатак је да краси моју сенку.
Kао мали сам желело да будем полицајац. Своје прве херојске полицијске дане доживео сам за време катастрофалних поплава. Ево ме овде како помажем полицији. Ја сам онај који се ухватио за једну гранчицу док прави полицајци вуку стабло које нам се препречило на путу.
Ево још једна изблиза. Фотограф ме је ухватио баш када ми је рука склизнула са гранчице коју сам свом својом снагом вукао.
Понекад се деси да ја као банем Жандармерији у ванредну контролу и онда захтевам од њих да ме возају у њиховим колима по Београду. Kасније као заустављамо грађане и контролишемо их. Са нама обавезно иде фотограф. Ово ми је био сан из детињства!
Хвала Александру Вучићу што верује у мене! Он ми је испунио све дечачке снове и никада га нећу разочарати или изневерити. Живео Александар Вучић! Живео!
П.С. Жена ми је рекла да купим нове сиве ципеле које имају платформу. Kако вам се чине? За пар центиметара сам виши! Хехе.
ТЕЛЕМПРОМПТЕР/КОРЕНИ