Полиција је у недељу увече упала у просторије Народног покрета Србије и тада је дошло до сусрета двоје „познаника“, вође полицајаца Бранислава Миленковића и студенткиње Николине Синђелић, који су се већ срели у августу прошле године, када су припадници ЈЗО међу којима је био Миленковић, хапсили и малтретирали студенте и грађане, међу којима је била и Николина.
Изборни дан у Србији био је пун узбуђења: маскираних батинаша, полиције која не ради свој посао, застрашивања, пребијања, поломљених носева и разбијених глава. У просторијама Народног покрета Србије ситуацију су пратили људи из те странке, међу њима и Николина Синђелић.
„Колегиница и ја смо изашле на пуш паузу, испред канцеларија јер је унутра забрањено пушење, када смо видели како десетак људи, у цивилу, иде уз степенице. Нису ишли лифтом. Наступили су бучно, драли су се, покушали су да на силу уђу у просторије које су биле закључане. Рекла сам им да сачекају, да ће им неко отворити“, почиње своју причу студенткиња Николина Синђелић.
Људи, за које се испоставило да су полицајци, ушли су на крају у просторије НПС, представили се као инспектори Управе криминалистичке полиције (УКП). Онда је Николина видела нека позната лица.
„Најјезивије ми је било када сам схватила да су то Кричкови људи. Видела сам тог Миленковића, кога сам запамтила из гараже, када су нас ухапсили и малтретирали у августу прошле године. Знала сам да је он бивши ЈЗО (Јединица за обезбеђење одређених личности и објеката). Препознала сам још једног бившег ЈЗО, висок, мршав, црнпураст, не знам како се зове. Наравно да су њих двојица били најгласнији“, каже за портал Нова.рс Николина Синђелић.
Али, не само да је она запамтила полицајце, запамтили су и они њу. Запамтио ју је и Бранислав Миленковић, начленик Одељења за посебне акције УКП које је изводило акцију – од свих људи који су били присутни, укључујући и неке јавности познате као што је и сам лидер странке, Миленковић се једино именом директно обраћао Николини и то неколико пута.
„Наравно да то није било пријатно. Зашто се баш мени обраћа именом? Поменуо је и да не жели да га било ко сними, а поменуо је снимак по коме се „прославио“. Ситуација је постала мало мирнија када су колегиницу и мене склонили у неку просторију са стране и са нама су биле инспекторке. Оне су биле коректне. Питале су нас да ли хоћемо нешто да поједемо, да ли можда треба да позову Хитну помоћ. Моја колегиница се баш узбудила, било јој је баш лоше, па сам бринула о њој и покушавала да је што више смирим“, каже Николина Синђелић за портал Нова.рс.
Онда се догодио још један непријатан тренутак, када се показало да је Миленковић итекако запамтио Николину.
„Питали су чији су компјутери, показали су на лаптоп за којим ја радим. Миленковић је питао чији је, ја сам одговорила да је мој. Он је тада рекао да ће га са највећим задовољством прегледати и питао је да ли је то мој лични или пословни. Одговорила сам му да је пословни и да нема разлога да се радује. На крају су нас пустили, мене и колегиницу, око пола сата после поноћи. Нисмо чекале никакав превоз, ништа, само да одемо што пре, по оном невремену, да дођемо себи. Не знам, било је непријатно, али ваљда је то цена слободе која мора да се плати“ каже за портал Нова.рс студенткиња Николина Синђелић.
Хапшење и малтретирање у Немањиној
Први сусрет Николине Синђелић и Бранислава Миленковића догодио се 14. августа 2025. године у Немањиној улици у Београду.
Тада је екипа из тадашњег ЈЗО, коју је предводио садашњи начелник УКП, тадашњи командант ЈЗО Марко Кричак, а међу њима је био и Бранислав Миленковић. Похапшена је група од девет особа, међу њима и Николина Синђелић. Ухапшени су спроведени у двориште Владе Републике Србије где су малтретирани, понижавани, шамарани, а Марко Кричак је запретио силовањем Николини Синђелић. Присутан је био и Миленковић.
Због тога је против Кричка и још неколико бивших припадника ЈЗО су Николина Синђелић и њен колега Стеван Здравковић који је такође био ухапшен, поднели кривичне пријаве, али по тим пријавама поступак још није покренут.
Нова.рс