Скупштина Србије започела је прво ванредно заседање у актуелном сазиву, а од 60 тачака које су на дневном реду свака шеста тиче се нових задуживања и сервисирања старих дугова.
Како пише Нова економија, укупна вредност нових кредита који ће се наћи пред посланицима је више од 1,2 милијарди евра, а тичу се најразличитијих намена: Националног стадиона, комуналне инфраструктуре, путева, енергетике…
С обзиром да је у мају јавни дуг Србије износио 36,4 милијарди евра, само за крај овог дугог и (пре)топлог лето држава ће моћи да подигне своју задуженост за преко три процентна поена. Део нових обавеза биће и према комерцијалним банкама, који су обично најскупљи начин задуживања.
Влада Србије је ове зајмове уговарала претходних месеци и сада их је послала Скупштини Србије, која треба да одобри ново задуживање.
Највећи „нови-стари“ дуг тиче се предлога за рефинансирање („ролл-овер“, односно продужетак рока отплате) два кредита од по милијарду долара, која су 2014. и 2022. године узета код Фонда за развој Абу Дабија.
Агенција Фитцх је још у фебруару (добро) погодила да се Србија спрема за рефинансирање ових обавеза, а последњии пут смо се задужили код Фонда за развој из Емирата за милијарду долара, по камати од три одсто.
Ово ће незнатно утицати на стање актуелног јавног дуга, јер главницу ових постојећих кредита Србија само спорадично сервисира – за први од ових дугова враћена је тек половина главнице, а од другог тек једна десетина. Нова каматна стопа је нешто виша него стара.
Један од највећих кредита који ће се наћи пред посланицима јесте зајам од 42 милијарде динара (око 358,8 милиона евра) који Србија планира да узме код Банке Поштанска штедионица, за изградњу Националног фудбалског стадиона са приступним саобраћајницама. Србија ће се за стадион задужити по камати у висини тромесечног белибора плус фиксна маржа од 2,9 одсто годишње. Рок враћања кредита је 11 година, уз грејс период од три године.
Ова импозантна сума би требало да покрије већи део потребних средстава за ову капиталну инвестицију. Подсећамо, Србија је вредност изградње Националног стадиона и пратећих садржаја у Сурчину проценила на 515,58 милиона евра, односно 60,8 милијарди динара.
Даље, држава, између осталог, планира да узме кредит од 12 милијарди динара (око 102 милиона евра) код ОТП банке за финансирање изградње обилазнице око Крагујевца. Каматна стопа по којој ће овај кредит бити исплаћиван износиће тромесечни БЕЛИБОР плус фиксна маржа од 3,05 одсто годишње.
Изградња обилазнице око највећег града Шумадије одавно се најављује (одавно и касни), а последње изјаве државних и локалних званичника указују да ће изградња 22 километра (и пратећих мостова, надвожњака, приступница…) државу коштати око 266 милиона евра.
Подсећамо, централне власти су се крајем 2023. године за овај пројекат задужиле 8,4 милијарде динара (око 71,4 милиона евра) код НЛБ Комерцијалне банке.
Држава планира да се задужи и 183,9 милиона евра код „Банк оф Цхина“ за наставак, односно другу фазу пројекта „Чиста Србија“ – који обухвата изградњу канализације и постројења за пречишћавање отпадних вода широм Србије. Каматна стопа за овај кредит је варијабилна, односно заснована је на шестомесечном Еурибору – плус маржа од 1,75 одсто годишње.
Најављено је и ново задуживање за изградњу саобраћајнице Рума-Шабац-Лозница, путем два одвојена кредита – 15 милијарди динара (око 127,2 милиона евра) узеће од Банке Интеза и 11,7 милијарди динара (око 99,15 милиона евра) од Уникредит банке. Зајам код Интезе од 15 милијарди динара ће се отплаћивати у шестомесечним ратама у наредних десет година, а каматна стопа ће бити тромесечни БЕЛИБОР плус фиксна маржа од 3,05 одсто годишње.
Отплата кредита код Уникредит банке ће ићи, такође, у шестомесечним ратама, а рок отплате је девет година. Када је у питању каматна стопа, она ће бити у висини шестомесечног БЕЛИБОР-а плус фиксна маржа од 2,9 одсто годишње.
Подсетимо, председник Александар Вучић најављивао је да ће ауто-пут Рума-Шабац бити завршен до краја 2022. године. То се није догодило. Уместо тога, бивши министар саобраћаја Томислав Момировић у септембру прошле године најавио је да је циљ да се ауто-пут Рума-Шабац заврши до септембра 2023. године, док је неколико месеци раније дао рок да се брза саобраћајница Шабац-Лозница заврши до септембра 2024. године.
Влада је преко Министарства финансија потписала и Споразум о зајму од 20 милиона евра са немачком развојном банком КфW, за развој тржишта биомасе Србији.
Са истом банком, Влада је договорила зајам од 50 милиона евра за трећу фазу пројекта енергетска ефикасност у објектима јавне намене.
У скупштинској процедуру је и уговор о зајму од 121,5 милиона евра за пројекат генерализације аутоматизације управљања дистрибутивном мрежом електричне енергије, између Србије и банке „БПИФРАНЦЕ АССУРАНЦЕ ЕXПОРТ“ која заступа Владу Француске.
Поред овог директног задуживања, Србија ће такође бити гарант за сва кредита ЕПС-а – један од 100 милиона евра код Цасса Депосити е Престити С.П.А. за решавање проблема ликвидности, а други за исту намену и суму 97,15 милиона евра код Дојче банке.
Извор: Nova ekonomija, 021.рс