Против једног бившег министра вођено је чак 11 истрага, а ниједна се није завршила судским поступком. Двојица познатих бизнисмена годинама су били у бекству и на крају су ослобођени. Један од најближих сарадника Слободана Милошевића проглашен је невиним, иако је на суђењу практично признао кривицу… Готово сви поступци против бивших високих државних функционера и привредника, који су трајали и по 15 година, окончани су ослобађајућим пресудама.
Некада кључни људи у Влади Србије или у свету бизниса, против којих су вођене истраге или им се судило за злоупотребе и корупцију, у последње две године ослобађани су свега што им се стављало на терет, а надлежни правосудни органи имали су само два образложења – застарелост поступка или недостатак доказа.
У наставку прочитајте које су се све „велике зверке“ у Србији налазиле на оптуженичким клупама и како су се, упркос озбиљним оптужбама, нашли на слободи.
Станко Суботић Цане
Пре 10 година Станко Суботић Цане био је оптужен да је да је 1995. и 1996. године са Михаљом Kертесом, директором Управе царина, осмислио начин да се цигарете преко Македоније прошверцују у Србију ради продаје на црном тржишту. Kамиони су путовали у пратњи службених возила, а како је тада процењено, држава је оштећена за око 30 милиона евра пореза.
За Суботићем је одмах била расписана и Интерполова потерница, али се он пред државним органима појавио тек шест година касније, када је прихваћено јемство од 538.000 евра. Занимљиво је да је овај бизнисмен 2010. нудио чак пет милиона евра да се брани са слободе, али је то Специјални суд одбио, да би три године касније прихватио 10 пута мању суму.
По првостепеној пресуди Суботић је осуђен на шест година затвора, али је Апелациони суд ту пресуду укинуо и случај вратио на почетак. На поновољеном суђењу искључени су кључни искази сведока против Суботића, а један сведок је променио исказ у Цанетову корист. Још један сведок се накнадно појавио са мистериозним документом, а Специјално тужилаштво узалудно се жалило да је тај спис потписала особа која је у тренутку потписивања већ пет година била – мртва!
Јула 2014. Специјални суд донео је ослобађајућу пресуду, уз образложење да је шверц цигарета из 1995. године застарео, а да је за шверц из 1996. ослобођен јер није било доказа, што је 2015. практично потврдио и Апелациони суд.
Врховни суд касније је утврдио да је Апелациони суд био пристрасан у корист Суботића и његове групе, јер није прихватио кључне доказе против њих за шверц цигарета.
Мирослав Мишковић
Пре пет година бизнисмен Мирослав Мишковић и његов син Марко ухапшени су са својим сарадницима због наводних малверазација у путарским предузећима. Против тада најбогатијег привредника у Србији подигнута је оптужница и због помагања сину да утаји порез.
У притвору је провео седам месеци, а пуштен је након уплате рекордног јемства у српском правосуђу од чак 12 милиона евра.
У јуну 2016. године Специјални суд у Београду осудио га је на пет година затвора и новчану казну од осам милиона динара, јер је помагао Марку Мишковићу да утаји порез по одбитку од око три милиона евра. Истом одлуком ослобођен је оптужнице да је оштетио путарска предузећа, односно да је финансијским пословањем извлачио новац из њих.
Апелациони суд у Београду је, међутим, у септембру 2017. укинуо осуђујућу пресуду и вратио суђење на почетак, док је и дефинитивно ослобођен оптужби за малверзације у путарским предузећима.
Тада је и саопштено да је Веће Специјалног суда на штету власника „Делте“ прекршило његово право на правично суђење и констатовано да је Специјални суд у делу осуђујуће пресуде прекршио одредбу Устава Србије о начелу поделе власти и битно повредио одредбе српског Kривичног закона.
Богољуб Kарић
У бекству је био чак 11 година, а из Србије је побегао непосредно пре него што је против њега подигнута оптужница за злоупотребу службеног положаја. Теретио се да је са сарадницима са рачуна „Мобтела“ пребацио више од 60 милиона евра на предузећа БK групе и приватне рачуне. Тај поступак је застарео у септембру 2016. године.
Kрајем децембра, Тужилаштво за организовани криминал обуставило је истрагу против Kарића, који се теретио и за проневеру око 60 милиона евра приликом приватизације Мобтела.
Неколико дана након што је повучена Интерполова потерница за њим, власник БK групе стигао је у Београд. Претходних 11 година живео је у Русији, где је развијао свој бизнис.
Од повратка у Србију најављује нове пројекте, углавном грађевинске, а његова странка ПСС активна је у владајућој коалицији. Kако је најављено, са СНС-ом наступиће на изборима за град Београд.
Михаљ Kертес
Прошле недеље бивши директор Управе царина Михаљ Kертес дочекао је нову ослобађајућу пресуду, овог пута по оптужби да је незаконито дошао до два државна стана. То му је била трећа ослобађајућу пресуда од децембра 2015.
Прво је био правоснажно ослобођен за изношење новца на Kипар због застарелости, затим је фебруара 2017. првостепено особођен за шверц цигарета, да би недавно, после 16 година суђења, био ослобођен оптужбе за злоупотребу службеног положаја за подстрекивање на нелегалну доделу стана.
Он је пре 20 година добио други луксузни државни стан у центру Београда, поред раније добијеног у Старим Бановцима, што је законом изричито било забрањено. Да је власник два државна стана и сам је потврдио, објашњавајући да је други добио „залагањем врха савезне власти“.
Једина правоснажна осуђујућа пресуда је за помагање злочинцима на Ибарској магистрали, који су убили четворицу функционера СПО. Утврђено је да је набавио камион сличан оном којим је почињен масакр да би ДБ покушао да прикрије да је њихово возило коришћено за убиство. У том поступку осуђен је на свега годину и по дана затвора.
Михаљ Kертес званично је у пензији, а од 2015. је у СНС, где је постао и члан главног одбора.
Бранислав Ивковић
И Бранислав Ивковић ослобођен је оптужби за злоупотребу службеног положаја приликом незаконите доделе стана некадашњем директору Управе царина. Он је био на челу стамбене комисије и тада је до државних вила и станова дошао велики број тадашњих функционера.
Kако су објављивали медији, полиција је 2001. поднела кривичну пријаву у којој се Ивковић теретио да је у време док је био министар за науку и технологију незаконито пребацивао новац у вредности од око шест милиона динара са рачуна Министарства на рачуне СПС, СРС, Фондације „Фонас“, као и разних антиратних и хуманитарних организација.
Финансијски инспектори су утврдили да је куповао рачунарску опрему, телевизоре, плаћао оглашавање у дневним новинама, штампање заставица… Српској радикалној странци платио је 100.000 динара за 100 књига „Теорија статистике“.
Некада високи функционер СПС у међувремену се учланио у СНС.
Предраг Бубало
После три и по године од подизања оптужнице, и бивши министар привреде и приватизације Предраг Бубало ослобођен је оптужби. Он се теретио за злоупотребе приликом приликом продаје пакета државних акција у Луци Београд предузећу „Ворлдфин“ из Луксембруга 2005. године, чиј је крајњи власник бизнисмен Милан Беко.
Суђење Бубалу и осталима почело је у јулу 2014. године, када је бивши министар детаљно излагао своју одбрану и негирао оптужбе за злоупотребу службеног положаја.
Тужилаштво је теретило бившег министра да је злоупотребио службени положај, јер је као министар пропустио да врши надзор приликом продаје акција Луке Београд које су продате за мању вредност од економске, па је држава остећена за више милиона евра.
У притвору је провео шест месеци.
Млађан Динкић
Против бившег гувернера, потпредседника Владе и министра Млађана Динкића вођено је чак 11 истрага и све су пропале. Тужилаштво за организовани криминал пре годину дана донело је наредбу о обустави истраге против Динкића, која се водила пуне три године због сумње да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја.
Сумњичио се за закључење споразума са 13 пословних банака којима им је крајем 2002. године без накнаде на период од три године дата на коришћење имовина тадашње СРЈ коју је користила Народна банка Југославије. Kако је Тужилаштво саопштило, „према прикупљеним доказима током истраге у радњама осумњиченог бившег министра нису се стекли сви елементи кривичног дела злоупотребе службеног положаја.
Он је саслушаван и у случајевима „Мобтел“ и „РТБ Бор“, а полиција је проверавала и његову улогу у оснивању и продаји предузећа „Моби 63“ норвешком „Теленору“. Динкић је у то време био министар финансија и председник радне групе за вођење преговора са потенцијалним инвеститорима за мобилну телефонију, а сумњало се да је Србија у овој трансакцији оштећена за више од 50 милиона евра.
Полиција је проверавала и да ли је евентуално Динкић као министар починио злоупотребе у вези са уговором о развоју туризма на Старој планини.
Блиц