На основу Споразума о војној помоћи који је наша влада склопила са владама САД, Велике Британије и Француске, почетком 50-их година, договорена је била испорука наоружања и војне опреме (НВО) за потребе ЈНА.
Наше РВ и ПВО је до 1962. године када је тај програм због нашег заокрета према СССР стављен ван снаге, дакле наше ваздухопловство је добило (један мањи део по регресираним ценама, остатак по симболичној цени 1$/ком) 970 авиона свих типова и врста. Ако изузмемо Москитосе и Тандерболте испоручене на почетку Програма, који су били добрано рабљени и коришћени (али су пре испоруке били ремонтовани), све касније испоруке летелица су подразумевале или нове, или летелице које су налетеле до 100 сати. Поједини типови су током трајања Програма били испоручивани нама, пре него осталим чланицама НАТО на терену. Економска цена помоћи у износу од нешто мање од 800 000 000 долара, ову војну помоћ квалификује као највећу у историји, коју је Влада САД упутила једној земљи која није члан НАТО пакта.
Укупно је РВ и ПВО испоручено:
– 150 Москитоса,
– 150 Ф-47 Тандерболт,
– 125 Т-33 Шутинг Стар (и као итерација ТВ-2),
– 230 Ф-84 Тандерџет,
– 250 Ф-86 Сејбр,
– 35 Ц-47 Даглас
– 50 С-55 (хеликоптер) и
– још на десетине појединачних или по неколико примерака одређеног типа…
Тај 10. март 1953. године је био тмуран и кишовит дан. Ипак, догађај који се одигравао на батајничком аеродрому је привукао огромну пажњу јавности, тако да је и Радио Београд директно преносио слетање првих млазних авиона на писту новоотвореног аеродрома.
Авионе су на аеродром Батајница прелетели амерички пилоти, њих четворица и тог дана су код нас оставили два авиона (726 и 727), док су се са друга два вратили у матичне базе. Након скидања америчких ознака и бројева, авиони су у нашем РВ добили ознаку 01 и 02.
Та два Т-33 Шутинг стар су били први млазни авиони у историји нашег војног ваздухопловства и са њима је наша авијација отворила нову страницу своје богате историје која траје већ 105 година.
Милан РАКИЋ