Прошло је 18 година откако је Београд последњи пут бомбардован, а 76 од када су немачки авиони разорили српску престоницу 6. априла 1941. године.
Бомбардовање се наставило и наредног дана, као и 11. и 12. априла.
Иако је био проглашен за отворени град, ка Београду се у операцији „Одмазда” упутило око 500 нацистичких летелица, а њима у сусрет су кренули пилоти из Шестог ловачког пука, који су били задужени за одбрану престонице. У неравноправном окршају погинуло је 11 југословенских пилота, а деветорица су тада рањена. Извори наводе да су успели да оборе између 42 и 48 непријатељских авиона.
– Наши пилоти су дали све од себе, али против „Луфтвафеа“ наше ваздухопловство није имало изгледне шансе. У том тренутку Југославија је могла да рачуна на око 150 авиона који су могли ефективно да се супротставе немачким ловцима и бомбардерима, који су у првом налету збрисали земунски аеродром – каже Владе Радуловић за „Ало!”.
Историчар Чедомир Антић истиче да је Београд био једна од највећих жртава Другог светског рата.
– Више хиљада грађана убијено је у бомбардовању, а више од четвртине зграда и кућа је порушено или оштећено, упркос томе што је Београд био проглашен за отворен град и његова одбрана је практично била симболична. Немци су Београд препознали као симбол српства и југословенства, док хрватски градови готово нису били ни окрзнути. После рата су кажњени највећи виновници, па је тако стрељан и генерал Лер, који је командовао операцијом бомбардовања Београда – наводи Антић.
Прослављени тениски стручњак Радмило Арменулић се за „Ало!” присетио како је преживео бомбардовање 1941.
– Имао сам тек годину дана и становали смо у Kраља Петра. Моја кућа је била једна од ретких која није горела тог дана. Родитељи су ми причали да су били у шоку када су се огласиле сирене, а убрзо затим су и бомбе почеле да падају. Многи су похрлили да се сакрију у подруме, а моји су ме узели у наручје и кренули да беже ка шуми, ка Kошутњаку. Међутим, као за инат, тамо су били топови, из којих су наши гађали немачке бомбардере, тако да је све прштало око нас, нисмо баш изабрали најсрећније место да се сакријемо – навео је Арменулић.
Пилоти који су погинули бранећи престоницу
1. Милош Жунић, погинуо 6. априла код Панчева
2. Kарло Штрбенк, погинуо 6. априла код Глогоњског рита
3. Добрица Новаковић, погинуо 6. априла код Београда
4. Душан Борчић, погинуо 6. априла, пао у Сарајевску улицу
5. Живица Митровић, погинуо 6. априла код Шида
6. Михо Kлавора, погинуо 7. априла код Манастира Kрушедол
7. Владимир Горуп, погинуо 7. априла
8. Бранислав Тодоровић, погинуо 7. априла
9. Јован Kапешић, погинуо 7. априла код Бешке
10 . Миливоје Бошковић, погинуо 7. априла код Kовиља
11. Милутин Петров, погинуо 7. априла код ушћа Тисе у Дунав
Aло