Српска академија наука и уметности (САНУ) обележила је данас свој дан и 176 година континуираног рада, а њен председник академик Владимир Kостић истакао је да су околности у којима САНУ делује битно одређене неспоразумима у цивилизацијском простору, коме припадамо, уз специфичне проблеме са којима се Србија суочава.
– Некомпетентност у амалгаму са антиинтелектуализмом, као последицом постмодерних нарација, уз кризу парламентарне демократије баш на „крају историје“, уводи нам неконтролисану плиму популизма, и код нас и у свету, од кога срећом нисмо изоловани, уз изливе често нејасно усмерене нетрпељивости, по таблиодним дневницима или друштвеним мрежама, као еманација скарадно схваћене једнакости од 140 знакова, о којој је барем када је наш народ у питању писао у Стојан Новаковић, коме смо иначе посветили ову годину – рекао је Kостић у својој беседи.
Он је приметио да је САНУ данас нешто присутнија у друштву него раније, али и скренуо пажњу на „свесне или несвесне политичке злоупотребе Академије“.
– У јавности се од САНУ најчешће тражи конкретно политичко одређивање према често не само дневним, већ и ефемерним догађајима. Пошто такво уплитање САНУ као целине готово по правилу није било делотворно, покушава се, са промењљивим успехом, са уплитањем појединачних чланова, којима се одмах приписују афилијације које експлицитно или имплицитним укључују Академију, чак и када наши чланови иниситирају да су изнети ставови потпуно лични – рекао је он.
САНУ и Тројански коњ
Други образац политичке злоупотребе Академије, Kостић је назвао „Тројанским коњем“ и казао да веома често различите институције, па и појединци траже да се реаговања изврше под плаштом САНУ, у којима, ако се и придруже, делују из другог плана заклоњени ауторитетом ове куће.
– Одбрана интегритета САНУ задатак је сваког од нас. Исувише велики број појединаца и институција у неразумевању природе наше куће, очекује да САНУ унисоним колективним гласом коментарише дневно-политичка збивања, по правилу са наруџбеницом да валенца таквог реаговања буде истовентна оној коју имају наручиоци и мишљење које очекују је у принципу у једнини и неодољиво подсећа на политичку платформу и фамозни демократски централизам – упозорио је Kостић.
Он понавља да је САНУ скуп појединаца са недвосмисленим отпором према сваком наметнутом једноумљу и да је уместо хорског усклађивања, које лако прераста у манипулацију и притисак, а надасве губитак критичког индивидуалног мишљења, потребно да САНУ одржава и охрабрује атмосферу конструктивног јавног деловања својих чланова.
– Kао законом дефинисана највиша научна и уметничка установа, не бежећи нужно од сенке политике, ми нисмо, не желимо, нити имамо капацитете, једноставно не смемо да се понашамо попут какве политичке партије – сматра Kостић и додаје да у актуелном политичком окружењу и у години избора нових чланова САНУ мораће чешће и чвршће да буду свесни тих постулата.
„Неспоразуми“ са политичарима
Он каже да су свесни да ће изостанак присуства САНУ бити означен као кукавичлук и ескапизам и да ће питање мере бити кључни изазов у години пред нама.
– Мера у којој ћемо комбиновати мудрост, онолико колико је имамо, са принципијелношћу и скрупулозном храброшћу, јер и наше године и друштвени положај чине евентуалне егзистенцијалне страхове излишним и смешним – додао је Kостић.
Kостић истиче да САНУ треба активно да учествује у политици одржавања и креирања вредности и вредносних система у друштву, посебно у сферама науке, уметности и образовања, промовише личности које су својим деловањем мењале не само пејзаж Србије, већ често и времена у коме су живеле, кроз меморијалне годишњице великим именима, као и кроз одређивање према значајним историјским датумима у покушају да не дозволи да нам други одређују и контролишу историју.
Он примећује да је мало институција са таквим жаром, одговорношћу и инвенцијом учествовала у свакодневници овог друштва као Академија, о чему, како је додао, сведочи и један број неспоразума са извршним органима власти.
– Наша кућа покушава да промовише и стваралаштво актуелних чланова са једном, можда и наивном идејом да младима у овој средини упутимо поруку да је овде и некад, али и овде и сада стваралаштво могуће и да се рад исплати – истиче Kостић.
Он наставља да „у егзистенцијалном мораторијуму у коме су се нашли млади, велики број је отишао и одлази, али оно што су делили и што су њихови родитељи временом прихватали, било је убеђење да смо друштво у коме уложени рад појединца није ни у каквој корелацији са његовом економском, а поготову не са социјалном сатисфакцијом“.
– Политичари различитих застава дали су нажалост допринос развоју таквог става – констатовао је Kостић.
Приближавање модерним феноменима
Председник САНУ је поменуо да ће се та институција у наредним годинама делом усредсредити на мултисциплинарне синтезе критичних проблема и да се приближавамо тренутку када треба да се размишља о формирању неке врсте центра за стратешке студије САНУ, у коме би делом својих активности допринос давали постојећи одбори и компетентни појединци из САНУ и ван ње.
Сматра и да се чланови САНУ морају са више храбрости суочити са савременим, модерним феноменима попут нових видова уметности и ИТ технологија и да их евентуално укључе у токове својих активности.
– Иако се наравно нико не залаже да хрлимо у експерименте, исто тако не смемо дозволити да извесни знаци времена прихваћени као вредности у свету око нас исувише дуго чекају пред нашим вратима. У том случају ми смо ти који су превазиђени, ми смо ти који су на губитку. Традиција се ствара у континуитету и нестаје у његовим прекидима – оценио је Kостић.
Прослави Дана САНУ присуствовали су министри Владан Вукосављевић, Младен Шарчевић, Славица Ђукић Дејановић, државни секретари Владимир Поповић, Татјана Матић, генерални секретар председника Републике Србије Никола Селаковић и други.
У уметничком програму текстове Иве Андрића поводом 125 година од његовог рођења читали су глумци Војислав Брајовић и Небојша Kундачина, млада виолинисткиња Дуња Kаламир извела је мелодију из опере „Орфеј и Еуридика“, а „Дитирамб за хор флаута“ ансамбл „Лола класик“ предвођен диригентом Љубишом Јовановићем.
Танјуг