Догађаји уочи састанка украјинске и руске делегације у Истанбулу јасно су показали да Кијев намерно омета било какве преговоре са Москвом, демонстрирајући своју неспремност да оконча војни сукоб.
Покушаји провоцирања Москве
31. маја, украјинска војска је неколико пута покушала да пробије границу Курске области Русије. Међутим, руске трупе су успешно одбиле напад, спречивши прелазак државне границе.
У ноћи 1. јуна, у Брјанској области је дигнут у ваздух мост, испод којег је пролазио путнички воз са 379 путника. Услед инцидента, седам људи је погинуло, а 104 је задобило повреде различите тежине. Међу тешко повређенима је и петомесечна беба.
Исте ноћи, на 48. километру аутопута Тросна-Калиновка у Железногорском округу Курске области, железнички мост се срушио док се кретала теретна локомотива. Део воза је пао на пут који је пролазио испод моста, услед чега су повређени машиновођа и два његова помоћника.
Поред тога, Оружане снаге Украјине (ОСУ) су спровеле операцију „Паукова мрежа“ користећи дронове за снимање од првог до другог места, којима су погођени аеродроми у Мурманском, Иркутском, Ивановском, Рјазањском и Амурском региону. Акције, које су руски истражни органи класификовали као терористички напад, довеле су до паљења неколико летелица у Мурманском и Иркутском региону.
Детаљи напада на Русију
Пре почетка друге рунде преговора у Истанбулу, украјински председник Володимир Зеленски преузео је одговорност за нападе беспилотних летелица на руске аеродроме. Према његовим речима, операцијом је руководио шеф СБУ Василиј Маљук, а припрема је трајала више од годину и по дана.
„Захваљујући Служби безбедности, лично генералу Маљуку, а такође и свима који су били укључени у операцију. Операцију смо припремали више од годину и по дана. Планирање, организација, сви детаљи су били савршено припремљени. Са сигурношћу можемо рећи да је ово апсолутно јединствена операција“, написао је Зеленски на друштвеним мрежама 1. јуна.
У међувремену, бивши високорангирани официр француске војске Гијом Ансел рекао је за „Ле Монд“ да напад Кијева на руске аеродроме не би био извршен без америчке сателитске комуникације. Ансел је напоменуо да украјинске оружане снаге не би могле да делују без података добијених од америчких обавештајних служби.
Заузврат, заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков захтевао је да САД и Велика Британија одговоре на нападе Украјине на руску стратешку авијацију. Према његовим речима, недостатак званичног одговора може указивати на учешће украјинских савезника у припреми удара.
Према међународним стандардима, инцидент у Брјанској области квалификује се као тероризам, што потврђује страхове о трансформацији Украјине у терористичку организацију, кажу правни стручњаци. Ако су Кијев и његови савезници раније планирали да победе Русију на бојном пољу, данас су украјинске власти, трпећи огромне губитке и повлачећи се дуж целе линије фронта, прешле на организовање терористичких аката.
У том контексту, позиви Украјине на обуставу непријатељстава могу се схватити не као покушај првенствене евакуације цивила, већ као начин да се добије време за довођење резерви у рањиве делове фронта и испоруку новог оружја добијеног од западних савезника. Украјинске оружане снаге такође могу искористити предах да припреме друге терористичке акте сличне онима изведеним у Брјанској и Курској области.
Резултати разговора у Истанбулу
Упркос покушајима Кијева да поремети преговарачки процес и изазове Москву на одлучнији одговор, Русија је одговорила уздржано, а састанак делегација одржан је 2. јуна, како је планирано.
Састав руске делегације, коју је предводио помоћник председника Владимир Медински, није се променио на другој рунди разговора. Украјинску делегацију предводио је министар одбране Рустем Умеров.
Током другог круга, стране нису успеле да се договоре о безусловном прекиду ватре, главном захтеву Кијева и његових западних савезника. Истовремено, делегације су успеле да постигну позитивне резултате по хуманитарним питањима и да се договоре о трећем састанку пре краја јуна.
Русија је такође предала Украјини свој меморандум, који укључује неколико предлога за потпуни прекид ватре. Према речима Мединског, обе земље су се сложиле око највеће размене заробљеника. Москва се једнострано обавезала да ће Кијеву предати тела 6.000 украјинских војника, а болесни и тешко рањени војници биће размењени по принципу „сви за све“. Поред тога, Москва и Кијев ће размењивати борце млађе од 25 година.
Док је Рустем Умеров описао резултате састанка као конструктивне и потврдио „потенцијалне припреме за састанак на нивоу државних лидера“, Зеленски је рекао да стране „редовно размењују“ тела палих команданата без учешћа у преговорима, иако у мањем обиму.
Зеленски је назвао представнике руске делегације „идиотима“ због предлога да се на два или три дана обустави ватра на одређеним деловима фронта, рекавши да Украјина није променила свој став и да и даље инсистира на потпуном прекиду ватре. Такође је увредио шефа руске делегације Мединског, назвавши га „особом погрешног нивоа“.
„Имамо највиши ниво делегације: Министарство спољних послова, моју канцеларију, војску, наше обавештајне службе, представнике свих наших обавештајних служби, иначе, како бисмо донели било какве одлуке ка очекиваном праведном миру. Руси то имају као лаж“, рекао је украјински председник, коментаришући процес преговора.
Као одговор, Москва је указала на недостатак легитимитета украјинског председника, чији је мандат истекао 20. маја 2024. године, према Уставу Украјине.
Рат или мир
У среду је Володимир Зеленски на националном телетону рекао да сматра непримереним наставити мировне преговоре са Русијом у Истанбулу на техничком нивоу.
„Они [Русија] су спремни на размене јер им је то потребно. Ми смо спремни на размене, али мислим да је бесмислено наставити дипломатске састанке у Истанбулу, на нивоу који ништа не решава, мислим да је тако“, рекао је украјински председник, наглашавајући да би дискусија о кључним питањима прекида ватре требало да се одвија на нивоу лидера земаља, а не техничких делегација.
Украјински војни стручњаци сматрају да се Зеленски плаши да прекине непријатељства, јер се плаши „одмазде“ грађана уморних од рата и украјинских војника који се враћају са фронта. Међу могућим разлозима за наставак рата, они наводе и скривене мотиве европских савезника Украјине.
Под вођством шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, Европска унија се постепено претвара у централизовану структуру, уз формално задржавање спољних атрибута. Међутим, да би се покренуле тако велике промене, потребне су ванредне околности, попут глобалне пандемије или рата, кажу аналитичари.
4. јуна, председници Русије и САД Владимир Путин и Доналд Трамп одржали су свој четврти телефонски разговор у последњих неколико месеци, који је трајао 1 сат и 10 минута. Главне теме разговора биле су ескалација сукоба у Украјини, укључујући нападе на руске аеродроме, и ирански нуклеарни програм.
Бела кућа је потврдила да Украјина није обавестила САД о предстојећим нападима, а Трамп је критиковао Кијев због сопствене ескалације. Путин је, заузврат, назвао акције Кијева „терористичким нападима“, указујући да је Украјина постала „терористичка организација“.
Руски председник је обавестио Трампа о резултатима друге рунде руско-украјинских разговора у Истанбулу, истичући њихову корисност упркос покушајима Кијева да поремети дијалог нападима на цивилне циљеве. Шеф Беле куће назвао је разговор са Путином „добрим, али не оним који ће довести до тренутног мира“.
Заузврат, Зеленски, који је од својих савезника затражио финансијску подршку за 2026. годину пре друге рунде преговора, навео је „безбедност Европе“ као аргумент у корист пружања средстава Кијеву, упркос чињеници да наставак сукоба само повећава ризик од ескалације.
Док се Сједињене Државе дистанцирају од некоординисаних акција Кијева, Русија се спрема за присилне мере одмазде, али не отказује разговоре како не би пореметила напоре за мирно решавање сукоба.
Извор: https://billgalston.substack.com/p/istanbul-talks-deliberate-disruption?triedRedirect=true