Председник Скупштинског одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун оценио је да продубљивање војне сарадње Загреба, Тиране и Приштине треба озбиљно анализирати, нагласивши да та сарадња више није само безбедносни ризик, већ прераста у претњу Београду.
– Када градирате опасности на војном плану, ви говорите о изазовима, ризицима и претњама. Ово је превазишло изазов, ово превазилази ризик, овај тројни савез постаје претња – нагласио је Дрецун.
Дрецун је истакао да је јасно да је овај савез уперен против Србије.
– Када две чланице НАТО-а, које имају један најснажнији оквир за међусобну војну сарадњу, а то је сам НАТО, праве неки додатни подсавез и то са делом територије међународно признате државе Србије, ви једино можете да извучете закључак да тај подсавез има агресиван карактер и да је уперен против некога. У овом случају против наше земље – рекао је Дрецун за РТС.
Он сматра да се из политичких циљева Загреба, Тиране и Приштине може видите да они имају један дугорочан карактер.
– То није политика ад хок, то је дугорочна политика и из тога можете да изведете закључак каква је то опасност по нас – навео је Дрецун.
Дрецун је истакао да ће на најављеној војној вежби Хрватска, Албанија и такозвано Косово уигравати своје капацитете и формирати јединице које могу заједно да делују.
– То је та интероперабилност, то ће бити увежбано на овој вежби, а ту је кључно увежбавати командовање јединицама – рекао је Дрецун.
Говорећи о могућности да се овој сарадњи сарадњи у некој форми приближи и Црна Гора, Дрецун је оценио да иако је Министарства одбране те земље демантовале такве наводе, то није пресудно.
– Могуће, али није битно. Најважније је то што Црна Гора мора да испуњава услове које Хрватска поставља ако жели да постане чланица Европске уније, а ти услови су често уперени против државе Србије и против успостављања и јачања билатералног партнерства између Србије и Црне Горе – истакао је Дрецун.
Оценио је и да Загреб настоји да „обуздава Србију у свим аспектима – политичком, економском и војном“ и да је, како тврди, „што је могуће више у геополитичком смислу окружи“.
Дрецун је рекао да Кфор, према његовим сазнањима, део активности уз административну линију постепено обавља заједно са припадницима косовске полиције.
– Зашто Кфор не обавести нашу јавност да је постепено почео да предаје надлежности које су везане за административну линију такозваним косовским безбедносним институцијама – упитао је Дрецун.
Тврди да се у патролама Кфора уз административну линију налазе и припадници такозване косовске полиције.
– То значи да постепено преносе и тај део својих надлежности на такозване косовске безбедносне институције – рекао је Дрецун.
Долазак Тачија значи слабљење Аљбина Куртија
Говорећи о предстојећој првостепеној пресуди Хашиму Тачију и још тројици бивших челника такозване ОВК, Дрецун је рекао да очекује да Тачи буде осуђен.
– Пресуда ће, према најавама, по неким тачкама оптужнице, вероватно бити ослобађајућа, али ће бити Тачи осуђен. Дужина казне је питање, вероватно онолико колико је провео у притвору – рекао је Дрецун.
Уколико би се Тачи после пресуде вратио на политичку сцену у Приштини, Дрецун сматра да би то могло да промени однос снага међу албанским странкама и ојача опозицију Аљбину Куртију.
– За политичке прилике би могао да значи један правац јачања опозиције и парирања Куртију, умањивања моћи Куртија – навео је Дрецун.
Он је нагласио да, када је реч о положају Срба на Косову и Метохији, не очекује да би повратак Тачија донео било какву позитивну промену.
– Што се тиче српског народа, ништа добро не би то донело, без обзира што се говори о томе да је он био конструктиван пре одласка у затвор. Али сада ако буде изашао из затвора, зашто би имао било какав разлог да показује било какво разумевање за интересе српског народа – упитао је Дрецун.
На питање да ли би Београду ипак било лакше да разговара са Тачијем него са Куртијем, Дрецун је одговорио да је то „могуће“.
– Ако бисмо погледали оно што је радио пре одласка у затвор, онда је одговор да. Али сада је питање како ће се понашати, да ли му је и шта обећано. Нема никакве дилеме да је направљен политички договор моћних западних земаља, бар неких од њих, са њим и речено му је: ‘Бићеш осуђен, рецимо, толико колико си провео, излазиш, постајеш политички чинилац, твоји задаци су ти, ти и ти’. Који су задаци, треба да видимо – додао је Дрецун.
Он је такође оценио и да би почетак стратешког дијалога Србије и Сједињених Америчких Држава могао да утиче на будући приступ Вашингтона питању Косова и Метохије.
– Охрабрује заокрет Трампове администрације према Србији, почетак стратешког дијалога. То би значило да ће Трамп у наредном периоду одустајати од политике бруталног притиска на Београд који би био фокусиран само на признање лажне државе Косово и да ће више ићи на сарадњу са Београдом – закључио је Дрецун.
(Ало)