Београдске „Вечерње новости“ пишу да је МУП Републике Српске поднео 16 кривичних пријава против хрватских генерала, међу којима су нови министар одбране Дамир Крстичевић и бивши хашки оптуженик генерал Анте Готовина, док хрватски министар унутрашњих послова Влахо Орепић тврди да о томе ништа не зна.
„Не знам ништа, таман читам. Морам се упознати с тим што се догађа, проверити је ли то тачно“, казао је Орепић.
На питање хоће ли се обратити колегама из Републике Српске, Орепић је иронично запитао: „Шта је то“, пренео је загребачки „Вечерње лист“.
„Све ме то скупа жалости и стварно ме занима ко то ложи ватру“, казао је Орепић. „Новости“ пишу да је МУП Републике Српске поднео кривичне пријаве против 16 хрватских генерала, међу којима су Готовина и Крстичевић, који се, како се наводи, терете да су одговорни за прогон 120.000 људи и убиство 1.644 цивила и војника. Овај београдски дневник наводи да је МУП РС поднео суду у БиХ кривичне пријаве због „злочина почињених у мају и јуну 1995.“ и да би у случају доласка на територију Босне и Херцеговине ти генерали требало да буду ухапшени. Хрватски генерали су, додаје се, непосредно руководили операцијама „Маестрал“ и „Јужни потез“.
„Вечерњи лист“ је писао, на пример, да су од 640 оптужених, хрватске службе део људи већ „пребациле на сигурно, у Хрватску“, те да прогон прети Готовини, Крстичевићу, али и Анти Котромановићу, министру одбране у влади Зорана Милановића.
Након хапшења десеторице бивших припадника ХВО у Орашју, почетком месеца, министар Крстичевић је од безбедносних служби Хрватске упозорен да не путује у БиХ, па је он отказао прошле седмице одлазак у Сарајево, где је требало да присуствује једној конференцији, а уместо њега је отпутовао његов заменик.
Неки медији су писали да је и сам премијер Андреј Пленковић од Крстичевића тражио да у тој ситуацији не путује у Сарајево. Сам Крстичевић је рекао, међутим, да у Сарајево није отпутовао јер има обавезе око састављања буџета за наредну годину. Он је додао да се не боји одласка у БиХ, те да ће то учинити „у наредном периоду“. Пленковић је, такође, потврдио да се „у одређеним документима“ спомињало и име Крстичевића, који је и потпредседник хрватске владе, али да детаљнија сазнања о томе нема. Иначе, десеторица припадника ХВО ухапшених у Орашју се терете за ратни злочин почињен над Србима током протеклог рата. Они су ухапшени непосредно након што је Пленковић боравио у првој званичној посети Сарајеву након избора на позицију премијера, што је додатно подигло тензије између двеју држава протеклих дана. Тим поводом су се огласили највиши званичници обеју држава, а председавајући Председништву БиХ Бакир Изетбеговић је током боравка у Бриселу почетком седмице изјавио да бошњачка политика са тим хапшењем нема никакве везе.
Он је, такође, рекао да је то хапшење изведено „несрећно“ и „неспретно“.
Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић је поводом хапшења десеторице раније рекла да је изненађена, да о томе ништа није знала и да сада ту ситуацију треба сагледати „хладне главе“, али и да те оптужнице нису од јуче. Хрватски недељник „Нови експрес“ у данашњем издању, преносе хрватски медији, доноси „шокантне детаље“ приче која, како се тврди, има велике димензије. Недељник, наиме, тврди да се иза акције хапшења Хрвата у Орашју крију режисери „које на први поглед нико није уочио и чији план није одмах био сасвим јасан“. „Иза све очитијих мета удара, генерала и министра Дамира Крстичевића и генерала Анте Готовине, крије се прави циљ — Андреј Пленковић“, пише „Експрес“ и додаје да је „наредба за хапшење босанских Хрвата ’заобишла‘ директора Државне агенције за истраге и заштиту Перицу Станића (Додиковог противника), док је операцијом хапшења руководио Станићев заменик Ђуро Кнежевић, Хрват из Орашја, којег је на ту дужност изабрала Хрватска демократска заједница“.
Тањуг