Политичари немају лак живот, већ су суочени са недостатком сна и разочарењима, закључак је анализе коју је спровео професор Универзитета у Салцбургу Kлеменс Седмак.
Он је, у својој књизи „Остати човек у политици“ навео да није тачно да сви политичари улазе у политику због привилегија, већ многи имају друге, много више мотиве.
Професор Седмак је, на основу студије која базира на изјавама 16 политичара више партија и политичких струја, дошао до закључка да су често политичари тужни јер нису постигли оно што су имали намеру да учине. Политичар је конфронтиран да се од њега пуно очекује, да спознаје све проблеме и да може да их реши, али они су људи као и сви остали, каже професор. Та велика очекивања грађана представљају велики терет по политичаре.
Такође, како указује, политичари који немају друго занимање суочени су и са страховима за своју егзистенцију. Шта ако сте 25 година били градоначелник и онда изгубите на изборима, пита се професор. Зато политичари морају да увек имају излазну стратегију, али када то чине, онда често наилазе на критику околине, објаснио је он.
Због свега тога политичари су веома преоптерећени, како психички, тако и социјално, закључио је професор. Што се психичког оптерећења тиче Седмак је дошао до закључка да готово сви политичари спавају премало, мало се крећу, али зато једу много. Исто тако, политичар је суочен са сталним питањима грађанима и њиховим очекивањима да им може решити проблеме, али и поред најбоље воље то не могу учинити.
Седмак је такође указао да ниједан политичар не може у потпуности да сагледа коплетну област за коју је надлежан, те је стално у страху да може, код једног детаља, бити ухваћен у незнању.
Kурир