Она која воли и која се воли. Безрезервно и једно и друго. Дарује цијелу себе својој дјеци а заузврат…понеки загрљај је довољан, мада и не мора. Најсличнија Христу, зато што се несебично жртвује и зато што је пуна љубави. Дежурни васпитач, будилник, тренер, савјетник, психолог, логопед, педагог, хигијеничар, нутрициониста…да, мајка. Она на којој почива дом, породица, која свија гнијездо и под чија се крила дјеца радо окупљају.
Колико је само наша историја пуна Мајки- мајка Југовића, мајка Јевросима, мати Ангелина Преподобна…и колики је број непознатих мајки које су ништа мањи подвиг понијеле него побројане.
А тек Мајка над мајкама! Пресвета Владичица наша Богородица! Која је једном реченицом “ Ево слушкиње Господње” спасила цјелокупни људски род! Она, Брзопомоћница, Утјешитељка, Свих жалосних радост, Помиритељка, Исцјелитељка…Она која је Сина свога гледала на Крсту прикованога ради нас људи и ради нашега спасења, матерински плачући као мајка, а знајући Тајну Васкрсења као Богородица…
Мајка…Па срећан вам празник Материце, драге наше мајке, да вас нема ни нас не би било!
пише: Протојереј-ставрофор Бранко Тапушковић