„Већ се знало да је хрватска војска јача, знало се да је Милошевић у контакту са Туђманом и да је најбоље јединице повукао. Kад разговарате са тим хрватским војницима, кажу да су освојили неких 10.000 квадратних километара у три-четири дана, темпом од 150 км2 на сат по брдовитом терену. То сафари не може“
Професор Филозофског факултета Жарко Пуховски недавно је у интервјуу за Недељник поводом акције „Олуја“ рекао да је то било „договорено етничко чишћење“.
„Милошевић је хтео Србе пребацити на Kосово и прикопчати Хрватима хуманитарни тег, да буду одговорни. А Туђман је хтео што више Хрватске са што мање Срба, то је било потпуно јасно и ту нема спора. И тај број се смањио за четири пута између два пописа.
И сад имамо готово парадоксалну ситуацију да је читава Југославија етнички чиста, с изузетком једног дела Србије. А Србија је одговорна за рат који је резултирао етничким чишћењем“, рекао је Пуховски.
Он је испричао и једну епизоду с почетка дешавања који су довели до рата у Хрватској
„Тада је у јесен 1990. једна скупина нас отишла у Kнин на последњи покушај разговора. Ту су поред осталих били Пуповац, Чичак… Покушали смо рећи „људи, смирите мало“. Било је 500 људи на једном јако загрејаном скупу, и рекао сам: „Ако хоћете бити политички паметни, подржите аутономију Kосова и кажите: тражимо по аналогији то за себе у Хрватској.“ Скоро су ме затукли.
Рекао сам: „Дајте политички мислити.“
Али кад дође националистички патос, никакве политичке рационалности нема. Они су наступали против својих интереса. Људи су били мобилизирани на најпримитивнији начин“, рекао је он.
„Имали су З4 као потпуно невероватан позитиван план за њих и то је био једини државнички потез који је Туђман повукао. Туђман је, то мало људи зна, прихватио З4, ризикујући да настрада, јер да су ови то прихватили, Туђман би нестао.
Он се у себи кладио да они то неће прихватити. Могао је да каже ‘ја сам заиста све учинио, а сад иде војска’.
Већ се знало да је хрватска војска јача, знало се да је Милошевић у контакту са Туђманом и да је најбоље јединице повукао. Kад разговарате са тим хрватским војницима, кажу да су освојили неких 10.000 квадратних километара у три-четири дана, темпом од 150 км2 на сат по брдовитом терену. То сафари не може.
И сад се догађа задњи парадокс, дуговековна традиција да Срби себе сматрају ратничким, а Хрвати културним народом, а догодило се да су Хрвати победили Србе у рату, а да су Срби, поготово у једном раздобљу деведесетих, били на светској разини културно супериорни у односу на Хрвате“, рекао је између осталог Пуховски.
Недељник