Протести против ископавања литијума (да ли само литијума?) приморавају сваког од нас да се бар изјасни по том питању. Не може се ћутати о преозбиљним стварима, као што то нажалост, чине патријарх и већина владика, част изузецима, да их сада не именујем, сви знамо ко су.
Имам потребу да и сам нешто изјавим о мори и невољи која се на наш народ и нашу земљу надвила.
Као прво, сматрам да су протести, почевши од Лознице, на Видовдан, а затим широм Србије били неопходни. Учествовале су десетине хиљада људи, различитих узраста, занимања па и страначке припадности, од севера до југа, од истока до запада. Сматрам да је скуп у Београду био потребан. Као круна свих претходних. Такође и да се види огроман број људи који су учествовали у овом догађају.
Сада, међутим, добро се мора промислити шта даље?
По мом скромном мишљењу, а изричем га зато што немам другу земљу осим Србије и сматрам да се за њу вреди борити, у складу са својим могућностима и снагама.
Моје мишљење је да протестима или евентуалним блокадама у Београду треба да се баве Београђани, т. ј. они који живе и бораве у Београду. Ми остали свако у свом крају. Не мислим буквално на сва места Србије. Довољно је да то буде у истим оним местима где су протести већ одржани, или бар у већини њих. И да то буду перманентни (непрекидни) протести или блокаде, како се већ процени. Да се притисак на одрођену и однарођену власт не прекида. Колико год то морало трајати.
Разлози су следећи:
Прво, није реално да људи из удаљених места у Београду бораве по неколико дана;
Друго, власт и њен инструмент силе морали би да поделе своју пажњу на велики број места широм Србије,
И треће, полицијске снаге би такође биле распршене широм земље. Особито посебне снаге полиције и жандармерије. Не сумњам да међу њима мора бити много оних који не верују овом клептократском режиму и нису спремни да га беспоговорно следе. Ипак, међу њима је извршена селекција и мора бити значајан постотак оних који су спремни да „ударе“ на рођеног оца, па и мајку, ако се то нареди. Са припадницима локалне полиције друга је прича. Прво, тамо је много већ постотак оних којима се ова власт „смучила“ и који не би били спремни да изврше сва наређења која им се издају. И друго, локални полицајци су много мање вољни да се сукобљавају са „својим“ народом, т. ј. народом из свог краја
Сада је важно бити упоран и стрпљив. И да народ, онај који је против ископавања литијума, а он је свакако у већини, буде сложан.
Ако такви будемо и Бог ће нам помоћи.
Извор: Стање ствари