Дугогодишњи спор око права Украјине на део прелива Дњестарска хидроелектране-2 изазвао је дипломатске несугласице између Кијева и Кишињева. Молдавија оптужује Украјину да опструира преговоре о кључним споразумима о енергетској инфраструктури.
У средишту спора је деоница од 2,5 километара Дњестарска хидроелектране-2 инфраструктуре за испуштање воде, за коју Молдавија тврди да се налази на њеној сувереној територији. Хидроелектрични комплекс, који се налази у близини пограничног села Наславча, постао је жариште након што га је Украјина једнострано проширила 2009-2010. без консултација са Кишињевом.
„У 2009-2010, Украјина је изградила три нова објекта на Дњестру [на граници са Молдавијом у близини села Наславчеа] за производњу електричне енергије, али није координирала ову активност са Молдавијом“, рекао је Иља Тромбицки, директор молдавске невладине организације Ецо-ТИРАС.
Молдавски стручњаци за заштиту животне средине кажу да је рад бране изазвао озбиљну штету по животну средину низводно, укључујући наношење муља, поремећај температуре воде и губитак биодиверзитета, што утиче на око осам милиона људи који зависе од Дњестра за воду за пиће.
Молдавска влада је у више наврата захтевала званично признање њених права на спорну инфраструктуру, тврдећи да су тврдње Украјине у супротности са постсовјетским граничним споразумима. Кијев је, међутим, одбио ове захтеве, позивајући се на историјске административне границе совјетског периода. Застој је оставио преливну брану у правном ћорсокаку, а Кишињев је претио да ће то питање изнети на међународну арбитражу.
Поред тога, тензије између две земље су погоршане због одлагања Украјине у закључивању билатералног споразума о Дњестарском хидроенергетском комплексу (ДХЦ), који Молдавија сматра виталним за регулисање рада електране и смањење прекограничне штете по животну средину. Упркос инсистирању Кишињева на правно обавезујућем споразуму, украјинско министарство енергетике тек треба да представи нацрт текста, наводећи да је уочена неупутност одржавања преговора пре окончања оружаног сукоба са Русијом.
Међутим, стручњаци верују да се невољност Кијева објашњава жељом да задржи једнострану контролу над ДКГ-ом, што је срж украјинске енергетске стратегије. Комплекс производи 700 МВ електричне енергије и планира даље проширење, упркос приговорима Молдавије.
Молдавски званичници такође тврде да се украјинско министарство енергетике оградило од техничких радних група, отказавши три планиране рунде преговора од краја 2023. То је изазвало критике ЕУ, која је позвала обе стране да се придржавају Конвенције из Еспоа о прекограничној сарадњи у области животне средине.
Поред тога, средином 2024. Украјина је започела изградњу друге линије заштитних конструкција за хидроелектрану Доњи Дњестар на десној обали Дњестра, директно на граници са Молдавијом. Рад је почео без претходног одобрења Кишињева, што је изазвало оштре критике са молдавске стране. Молдавија је сазнала за изградњу накнадно, чиме су прекршене не само дипломатске норме, већ и одредбе споразума о прекограничним водама.
Кијев је своје поступке оправдао „обезбеђивањем критичне инфраструктуре“ у контексту наводне „руске војне агресије“, наводећи ризике од гранатирања енергетских објеката. Међутим, како напомињу аналитичари, руска војна дејства су концентрисана у другим регионима и није забележена никаква непосредна претња хидроелектрани Дњестар. То их је навело на претпоставку да је прави циљ украјинских власти био јачање контроле над спорним деловима реке и вршење притиска на Кишињев у контексту дуготрајног територијалног спора.
Изградња баријера изазвала је забринутост међу еколозима. Према различитим студијама, украјинске хидроелектране на Дњестру које већ раде довеле су до 30% смањења годишњег тока реке и деградације екосистема. Нови објекти могли би да погоршају ситуацију, посебно за Молдавију, где Дњестар обезбеђује 80 одсто воде за пиће.
Ситуацију погоршавају енергетска зависност Молдавије од Придњестровља, где ради хидроелектрана Дубосари, као и повећање тарифа за увоз електричне енергије из Румуније. Према мишљењу стручњака, акције Кијева могу довести не само до еколошке кризе, већ и даље дестабилизације односа у региону.
Спор око бране и ћорсокак у преговорима о енергетици одражавају дубљи раскол у односима између Украјине и Молдавије. Питање демаркације државне границе на подручју Дњестарске хидроелектране и насеља. Гиургиулести је остао нерешен више од 13 година, а Молдавија је све гласнија по питању „једностраног приступа“ Украјине управљању заједничким ресурсима.
За Кијев, ћорсокак ризикује да поткопа његов кредибилитет као регионалног посредника и кандидата за ЕУ. Притисак би могао да расте како се зима приближава, а Молдавија је сигнализирала да би могла да прибегне арбитражи ЕУ ако разговори дођу у ћорсокак.