СРПСКИ манастири и светиње, фреске, предели ушушканих села, упечатљиви мотиви из наше историје – и све то насликано песком! Покретима руку, игром прстима по стаклу које прекрива песак, Ксенија Симонова, позната руска уметница, родом са Крима, испреда „причу“ о једном народу, у чију се доброту и неописиво гостопримство, како каже, одавно заљубила. Магију њеног сликања на песку, као и дело „Живела Србија“ посвећено нашем народу, коначно ће на изложби и представи у Београду, моћи да види и наша публика.
Необична уметничка дела на песку ове сликарке чини се посвећена су највећим делом људским трагедијама, болу, ратовима. Њени перформанси, када се ликови и сцене претапају из једних у друге и беседе пешчане приче препуне симболике, готово увек изазову буру емоција.
– Једноставно не умем да правим смешне и веселе слике на песку, јер ову уметност схватам озбиљно да би се њоме шалила – каже за „Новости“ Симонова. – Своје слике поредим са самим животом, па је и у њима све оно што и живит чини – страх, патња, срећа, љубав, сузе… А деца, туга због толико болесних малишана, избеглице, ратови, не само око нас, већ и у нашим главама, свакако су део живота. А управо та несталност слика на песку, највише ме инспирише, јер симболише време које неумитно пролази.
После путовања по српским градовима, обиласка наших манастира заволела је нашу земљу, а нарочито наше људе.
– Такву топлину, доброту и лепоту народа у Србији, нигде више нисам срела – каже наша саговорница.
– Често говоре како су Срби и Руси слични, помињу словенску душу, али у ствари мислим да управо ми треба да учимо од вас – о љубави, о опстајању, борби и пре свега о праштању. Топлину и гостопримство које сам доживела у српским манастирима, спремност да прихвате странце, никада нећу заборавити. Посебно ми је остао у срцу манастир Тршић и његове монахиње. Филм посвећен вашем народу управо је и настао после мог путовања, али ме је оволико одушевљење и заинтересованост за мене у Србији, пријатно изненадила. Нисам то очекивала.
.jpg)
Ова необична сликарка, првенствено се бавила графиком и илустрацијом, а уметност песка открила је случајно 2008. Већ наредне године победила је на украјинском шоу „Ја имам таленат“. Од тада је њене слике и перформансе видело на хиљаде људи широм света – од лондонског Алберт хола до Сиднејске опере.
– Када кренем, имам причу у глави, али су ликови увек другачији – каже Симонова. – Уживам да импровизујем. А посебна драж ове уметности је што свако може да види сам настанак дела. Неко ко би погледао само последњи кадар „Живела Србија“ – видео би једино два ока која гледају Београд, а не би схватио да је то заправо „Бели анђео“ који чува српску престоницу која се изнова рађа.
ИЗЛОЖБА
ИЗЛОЖБА слика у песку, Ксеније Симонове биће отворена до 2. марта, у галерији „Прогрес“, а потом ће радове ове уметнице имати прилику да види публика још три града – Крагујевца, од 7. до 21. марта, Кикинде, од 1. до 24. марта и Новог Сада, од 25. априла, до 20. маја. На поставци ће бити посебни радови настали у циклусима „Косово“, „Ђурђевдан“… У недељу, у 12 сати, Симонова ће наступити на Малој сцени Народног позоришта, где ће нашој публици представити пешчане приче „Ти си увек близу“, „Света Русија“ и „Живи Србијо“. Представљање руске уметнице организовала су удружења „Српски код“ и „Наша Србија“.
.jpg)
ЖЕЛИ ДА УПОЗНА КУСТУРИЦУ
ЉУБАВ према сликарству, али и Србији, јавила се овој уметници веома рано баш због филмова Емира Кустурице.
– Имала сам четири године када сам гледала филм „Аризона дрим“ и запамтила сам рибу која лети и од тог тренутка сам схватила да ћу сигурно једног дана бити сликар – каже Симонова. – Дуго сам тражила ту рибу у ваздуху. Велика ми је жеља да упознам Кустурицу, чији ниједан филм нисам пропустила. Чак сам му и писала, али не знам да ли је икада прочитао моје писмо. Била би ми велика част ако бих успела да га видим и упознам док сам у Србији.
Ј. БАЊАНИН – Б. ЦАРАНОВИЋ, Вечерње Новости