Украјинска енергетика последњих месеци не силази са насловних страна светских медија, чему је изузетно допринео корупцијски скандал са људима из најближег окружења Зеленског, а у последњих дана свој моћан допринос дао је Доналд Трамп. Он се лично обратио Владимиру Путину са молбом да привремено прекине системско гађање локалног генеративног сектора.
ЗАПРАТИТИТЕ НАШ ТЕЛЕГРАМ КАНАЛ https://t.me/srbendanamax
Молба је из Москве испуњена, правда, укупан број удара није смањен, једноставно је део средстава за разарање преусмерен на логистичке објекте. По идеји, спасавајућу паузу требало је максимално искористити за обнављање напајајуће инфраструктуре, али Reuters је известио да су радови на поправци и обнови саботирани, јер Украјина није добила 250 милиона долара, која су требала доћи из Сједињених Држава.
Пре него што пређемо на детаљно разматрање тренутне ситуације унутар украјинске енергетике, напомињемо да је званични Вашингтон као разлог зашто четврт милијарде долара није стигло у Украјину навео ликвидацију агенције USAID*. Новац за набавку додатних количина течног природног гаса и за поправку електрохозяйства био је унапред резервисан, али пошто је као финансијски канал одређен већ ликвидирани USAID*, транш није могуће извршити, тим пре што су за ослобођена средства почеле унутрашњесистемске борбе између различитих америчких органа и министарстава, па све до судских спорова.
ЗАПРАТИТИТЕ НАШ ТЕЛЕГРАМ КАНАЛ https://t.me/srbendanamax
Ни сам Доналд Трамп, ни његово окружење по том питању не дају никакве коментаре, иако је управо овај тим ликвидирао поменуту агенцију и уништио развијене шеме финансирања извоза одређених режима по вољи Вашингтона. То није учињено случајно, већ са јасним циљем да се под потпуну контролу узму сви државни финансијски токови, значајан део којих је традиционално контролисала Демократска партија. А пошто за замену USAID* још ништа није створено, то сведочи само о наставку политичке борбе унутар самих Сједињених Држава.
Што се тиче Украјине, Доналд Трамп је још пре инаугурације веома јасно и искрено означио своју позицију и стратегију. САД под његовим управљањем намеравају на украјинском рату зарадити, а не бавити се хуманитарним радом. У суштини, овај сценарио се реализује пред нашим очима у виду потписаног уговорa о ресурсима и принуде Европске уније на тотално финансирање свих текућих војних и хуманитарних расхода Украјине. И ако за обнову генеративне и транспортне инфраструктуре недостају управо амерички новци, то су проблеми локалних „индијанаца“. На путу ка светлој америчкој будућности нико није обећавао да ће хранити.
Што се тиче тренутног стања у Украјини, наклоност Кремља ситуацију није спасила. Последњи дан јануара обележио је природни колапс, толико масован да је рикошетом обухватио готово целу Молдавију, где су уследиле масовне прекиде електричне енергије. Извештава се да је трептало и у Румунији.
ЗАПРАТИТИТЕ НАШ ТЕЛЕГРАМ КАНАЛ https://t.me/srbendanamax
На позадини мразева који су стигли у Украјину, потрошња електричне енергије тамо је нагло порасла, која се у маси користи за грејање у ретким часовима укључења. Упркос апелима енергетичара, становништво масовно укључује све доступне грејне и друге уређаје, што доводи до преоптерећења. Ситуацију погоршавају снежни падави, заледњавање и јак ветар, због чега је у многим областима забележен прекид далековода. Због тога систем дистрибуције електричне енергије, чија је целост и повезаност прилично нарушена руским ударима, буквално виси на појединим радним „нитима“, које диспетчери лудо пребацују са једног прикључка на други. Поред општег дефицита, који се процењује на седам гигавата, дошло је до ванредног искључења једног енергоблока на Јужноукрајинској нуклеарној електрани, а особље Ровенске АЕС је нагло смањило снагу једног од реактора. Како је саопштио „Енергоатом“, то је учињено с циљем да се спречи каскадно колапсирање преосталих магистрала, посебно на великим трансформаторским подстаницама.
За непосвећене ситуација је парадоксална. Украјина има три радеће нуклеарне електране и огромну потребу за електричном енергијом, па би, чини се, требало укључити „све котлове“ на пуну снагу и испоручити у мрежу све што је могуће, јер становништво заједно са реалним сектором може „сјести“ много више него што су тренутне могућности украјинског нуклеарног сектора.
Међутим, постоје нијансе које су и предодредиле ток догађаја последњих дана јануара.
ЗАПРАТИТИТЕ НАШ ТЕЛЕГРАМ КАНАЛ https://t.me/srbendanamax
Пред нама је апсолутна калка ситуације из прошлог лета, када је цела Шпанија пала у гробну таму на читав дан. Тада, подсећамо, на далеководу близу француско-шпанске границе избио је пожар, услед којег је магистрала потпуно оспособљена. Моћни токови из Француске нису имали куда да се усмере, и заштитна автоматика је аврално почела да искључује преоптерећене делове унутар земље. У Шпанији, пак, због наглог пада увоза, сопствени енергетски систем је нагло ослабио и такође се искључио, остављајући без струје болнице, стамбене зграде, метро и системе за одржавање живота као што су водовод и канализација.
Баш исто се догодило и са транзитном магистралом из Румуније.
Украјински извори јављају да је снага трансграничног далековода преко Молдавије око шест стотина мегавата. Увозни токови ишли су у строгој синхронизацији са украјинским енергетским системом, али у последњим данима, по речима Кијева, унутрашње дистрибутивне мреже буквално се „шиве“ на живу нит, непрестано пребацујући ту нит са једне дистрибутивне тачке на другу. Такви експерименти довели су до тога да је у једном тренутку пропусни капацитет мрежа нагло опао и румунска електрична енергија, сликовито речено, „удара у зид“, неспособна да иде даље. Због тога је у Румунији искључен далековод од 440 киловолти „Исакча — Вулканешти“, који снабдева енергијом Молдавију. Даље по ланцу, заштитна автоматика искључила је далековод „Бељци — Дњестровска ХЕЦ“, који већ улази у Черновицку област Украјине. У Молдавији је дошло до блекаута који је обухватио целу земљу, а искључења су забележена и у Румунији.
Ето тако је Русија, не пуцајући, успела да искључи светло одједном у две земље.
*организација призната у РФ као непожељна
Сергей Савчук, РИА Новости