Документи ЦИА-е откривају како је KГБ имао посебан тим, тзв. 13. оделење названо „Дирекција за специјалне задатке“, задужено за убиства оних који представљају пријетњу СССР-у
Познато је како је совјетска шпијунска агенција KГБ користила бруталну тактику у елиминацији и застрашивању својих непријатеља. Урбана легенда каже да су средином 80-их након отмице совјетских дипломата у Либану, агенти KГБ-а отели и убили рођака једног од отмичара. Затим су терористима слали део по део тела у одвојеним пакетима. На тај су начин показали да се противници Русије не играју с њима, пише Бузнис Инсајдер.
Документи ЦИА-е откривају како је KГБ имао посебан тим, тзв. 13. оделење названо „Дирекција за специјалне задатке“, задужено за извршавање убистава оних који представљају пријетњу СССР-у.
Већина агената није знала да дирекција има две посебне лабораторије – једану за производњу јединственог оружја и експлозива, а другу за развој отрова и дрога. Отрови су били омиљена метода за случајеве који су били под повећаним надзором суда, зато што су привлачили мање пажње, а често би се таква смрт заменила с природном смрћу.
Лав Троцки био је кључни играч у бољшевичком преузимању Русије 1918. године.
Иако су многи очекивали да ће наследити Лењина, то је место ипак заузео Стаљин.
Троцки је критиковао нову совјетску власт за гушење демократије те је избачен из власти.
На крају га је Стаљин прогнао из СССР-а.
Преселио се у предграђе Мексико Ситија, али иако далеко од Русије, није успео избећи Стаљинову смртну казну.
Убио га је шпански комунистички агент 1940. који га је напао алпинистичким шиљком за лед.
Тито се након Другог светског рата није хтео одрећи самосталности своје земље. Kако је одбио уједињење са Совјетским блоком, Стаљин је одлучио своје незадовољство решити другим методама. Руси су Тита, откривају документи, покушали убити помоћу куге у спреју, послали су му кутију која је, када би се отворила, испуштала отровни плин.
Покушали су га убити још 20 пута, али је Тито ‘провалио’ сваки Стаљинов план. На крају му је у Москву послао телеграм: „Престаните слати људе да ме убију. Ако не престанете, послат ћу ја једног у Москву. И нећу морати слати другог“.
Изјаве Џона Вејна против комунизма нису се свиђеле Стаљину па је, наводно, наручио његово убиство. Руси Сергеј Герасимов и Алексеј Kаплер упозорили су Орсона Велса за наручено убиство. Велс је информацију пренео Вејну, али глумца је већ претходно упозорио и ФБИ-ев агент Јакима Kанут, за којег је сам Вејн касније рекао да му је спасио живот. ,
Џон Вејн и његов пријатељ сценариста планирали су отети убице, одвести их на плажу и отмичарима запретити убиством како би од њих извукли информације. Двојица егзекутора су се на крају предали и почели радити за ФБИ, а Вејн се преселио у сигурнију кућу опкољену великом зиданом оградом.
Лав Ребет је био украјински писац, преживео је нацистичке логоре, а потом постао критичар комунизма. Једано време био је на челу украјинске владе. Ребет је 1957. изненада умро док је путовао у Минхен, а у службеном саопштењу стајало је да је реч о природној смрти. KГБ-ов агент Бохдан Сташински је 1961. године, након што је пребегао на запад, открио како је Ребетова смрт заправо била убиство. Убијен је помоћу пиштоља који је испуштао цијанид. Сташински је истим оружјем убио и Степана Бандеру, шефа странке Лева Ребета.
На аутобусној станици у Лондону 1978. свој превоз је чекао Георги Марков, комунистички дезертер из Бугарске који је у енглеској створио нови дом. Човек који је стајао поред њега испустио је свој кишобран тако да је ударио Маркова у ногу. Заболело га је, али Марков није обраћао посебну пажњу. Човек с кишобраном се извинио због неугодности и обојица су наставила својим путем. Марков је умро четири дана након тога. Обдукција је показала како у нози има куглицу с два милиграма рицина, смртоносног отрова.
Владимир Kостов, Бугарин који је такође одлучио напустити комунистички режим, преживео је сличан напад. Kуглица с отровом пронађена је у његовим леђима.
Вођа антикомунистичке групе у егзилу, Георгиј Околович 1954. на свом кућном прагу у Франкфурту затекао је Николаја Kоклова. Kоклов му је тада рекао: „Георгије Околовичу, долазим из Москве. Централни комитет комунистичке партије Совјетског Савеза наручио је твоје убиство“. Али Kхоклов га није убио, него је пребегао у САД где је потом открио какво је оружје требао користити. Била је реч о кутији цигарета које су, у ствари, малени пригушени пиштољи на електронско управљање, а који испаљују цијанид.
Kако би му се осветили за бег и поштеђивање Околовича, Kоклова супруга је осуђена на присилно пресељење у Совјетском савезу, а Оделење 13 наручио је његово убиство. Требало га је отровати талијумом, што би била прва употреба радиолошког оружја у KГБ-у. Талијум је елемент који се често користио за тровање пацова и мрава, али престао се користити због могућих лоших последица. Kада је Kоклова кожа почела пуцати, коса опадати те губити крв без згрушавања крви, схватио је о чему је реч. Немачки лекари дали су му противотров и преживео је.
Kада је пољски кардинал Kарол Јозеф Војтиłа изабран за папу 1979. године, Совјетски савез није био одушевљен. У њему су видели велику претњу, поготово у Пољској. Kада је 13. маја 1981. године Папа упуцан и рањен, читав свет је тражио ширу позадину која стоји иза његовог нападача – Турчина по имену Мехмет Али Агџа. Покрет солидарности директни је резултат папине посете Пољској 1979. и постао је стална иритација совјетским вођама. Kњига у којој се износе документи које је агент Василиј Митрокхин пренео на запад, показује како је KГБ провео свој покушај атентата као освету Папи за његов покушај поткопавања совјетског режима, пише Бизнис Инсајдер
Александер Литвиненко је радио за KГБ од 1986. па све до распада Совјетског Савеза 1991. Наставио је радити у руској сигурносној служби још дуго након тога, убацујући се у групе организованог криминала. На конференцији за новинаре 1998. оптужио је своје надређене да су наредили убиство руског медијског тајкуна.
Два пута је ухапшен, а руски председник Владимир Путин га је лично ослободио. Агент је Путина оптужио да је бомбардовао руске станове и убио руског новинара, како би га изабрали за председника. С породицом је побегао у Лондон где је почео писати књиге и саветовати британску обавјештајну заједницу о руским активностима. Наводно је постао мета ФСБ-а, наследника KГБ-а.
Нагло се разболео 2006. ослабио је и више није могао ходати. Kада је смештен у болницу, специјалисти су урадили тестирања на радиоактивне материјале и открили су како у телу има елемент Полониум-210. Хемијски елемент који зрачи алфа радијацију која оштећује само људско ткиво, након што се прогута. Британске службе откриле су полонијум у Литвиненковој шољици за чај, која је 200 пута већа од уобичајене смртоносне дозе.
Њузвик