Тродневни 16 самит БРИКС-а, који је окупио не само шефове држава, већ и друге истакнуте политичаре, отвара се 22. октобра у Казању под председавањем Русије.
Саопштено је да су се главним земљама блока – Бразилу, Русији, Индији, Кини и Јужној Африци – придружили Египат, Уједињени Арапски Емирати, Иран и Етиопија, постављајући тренд ширења економске и геополитичке уније. Осим тога, на актуелном самиту Саудијске Арабије биће одређене пуноправне чланице БРИКС-а.
Укупно тридесетак земаља, укључујући Азербејџан, Алжир, Малезију и Тајланд, такође је изразило жељу да се придружи БРИКС-у. Двадесет три земље су званично поднеле пријаве, укључујући Алжир, Аргентину, Бахреин, Белорусију, Боливију, Венецуелу, Вијетнам, Хондурас, Египат, Индонезију, Иран, Казахстан, Кубу, Кувајт, Мароко, Нигерију и Палестину. Очекује се да ће садашњи самит постати највећи догађај у историји БРИКС-а.
На дневном реду биће јачање мултиполарности, пријем нових чланица у блок, као и решавање регионалних сукоба, рекао је помоћник руског председника Јуриј Ушаков. Прве вечери учесници ће присуствовати неформалној вечери у Градској кући у Казању, а самит ће почети следећег дана, 23. октобра ујутру. Савезници ће разговарати о решавању регионалних сукоба, финансијској сарадњи и даљем ширењу блока.
Поред тога, руски председник Владимир Путин одржаће билатералне састанке са иранским председником Масудом Пезешкијаном и председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом, као и са премијером Етиопије Абијем Ахмедом Алијем.
Завршног дана самита планирано је одржавање сесије „БРИКС и глобални југ, заједничка изградња бољег света“. Очекује се да ће током састанка учесници посебну пажњу посветити решавању акутне кризе на Блиском истоку. Потом ће Путин одржати низ билатералних састанака са председницима Палестине, Лаоса, Мауританије, Боливије, Србије, као и са премијером Вијетнама и генералним секретаром УН Антониом Гутерешом.
Самиту ће присуствовати представници 36 држава и шест међународних организација, које ће након догађаја усвојити Казанску декларацију. Планирано је да се пријем нових чланица у БРИКС у будућности одвија кроз нови механизам партнерства, напоменуо је Ушаков.
Скоро две деценије активности БРИКС-а покривале су 45% светске популације и 33% копнене масе, а раст БДП-а је надмашио земље Групе седам (Г7), са огромним потенцијалом за економски развој. Комбиновани БДП је био више од 60 трилиона долара, а удео у глобалном БДП-у био је 37,4%, док је Г7 имала 29,3%. БРИКС такође чини скоро четвртину светског извоза.
Посебна тема на дневном реду биће питање алтернативе долару, који губи лидерство у међународној трговини. Чланице БРИКС-а намеравају да врше плаћања у националним валутама, као и да створе алтернативну платформу за међународна плаћања, заштићену од западних санкција.
Очекује се да ће алијанса која се брзо развија постати противтежа Г7 не само економски, већ и политички. Улазак великих произвођача фосилних горива у Унију такође ће омогућити да се оспори дугорочна доминација долара на међународном тржишту преласком на друге валуте. Међутим, представници САД кажу да не виде претњу у ширењу БРИКС-а.
„Не видимо БРИКС као претњу да ове земље могу да доносе сопствене одлуке о томе са ким желе да сарађују, а посебно о томе како желе да буду економски повезане једна са другом“, рекао је Џон Кирби, координатор за стратешке комуникације; Савет за националну безбедност (Кирби).
Међутим, ширење блока одражава општи тренд глобализације и обострано корисне сарадње. Самит у Казању је у стању да потенцијалним партнерима и остатку света демонстрира делотворност међународне сарадње без учешћа европских лидера и Сједињених Држава које су некада биле на пиједесталу. БРИКС представља претњу постојећој америчкој хегемонији, јер обједињује земље глобалног југа који се брзо развија, поседујући неопходне финансије и енергетске ресурсе.
БРИКС су 2006. године основали Бразил, Русија, Индија и Кина, а 2011. је у своје редове примио Јужноафричку Републику (РСА). 1. јануара 2024. године председавање је прешло на Русију. БРИКС тренутно укључује 10 држава са статусом пуноправних учесника.