Свега годину и по дана пошто је палио америчку заставу, лидер радикала се престоницом шепурио у мајици са ликом председничког кандидата Доналда Трампа.
Таман када се уживео у улогу вишедеценијског мрзитеља Запада Шешељ је наједном и више него отворено показао симпатије према унутрашњем питању највеће силе НАТО-а. Толико отворено да је са говорнице испред Скупштине Београда наступио као најзагриженији активиста америчке председничке кампање поручивши током митинга против доласка потпреседника САД Џозефа Бајдена у Србију: „Гласајте за Трампа, гласајте за будућност Србије.“ Међутим, прекјучерашњи перформанс није изоловани „инцидент“ у биографији лидера радикала, пошто је Шешељ још крајем 1990. године јавно, испред тадашње амбасаде САД у Улици кнеза Милоша, подржао са Српским четничким покретом америчко бомбардовање Ирака, слао саопштење где нуди помоћ па чак и организовао добровољце да учествују у том рату.
– То је била спонтана организација јер је Александар Стефановић из Српског четничког покрета одржао у Ваљеву говор како би прикупио добровољце за рат у Ираку. Дошао је у Београд и организовао 100 добровољаца, а међу њима је било и неколико људи из моје странке што је довело и до тензија. Због тога сам ја дошао на окупљање испред америчке амбасаде и стајао са стране како не би дошло до инцидената – каже за „Блиц“ Шешељ.
Није гадљив ни на „грозни“ амерички банкарски систем. Лидер радикала у чувеној америчкој Сити банци има уштеђевину од 70.000 америчких долара, а када је „Блиц“ то открио, покушао је да се оправда да је то учинио када је Америка била демократска земља.
– Kрајем осамдесетих година сам у Стејт департменту примљен као први српски антикомунистички дисидент и то са свим могућим највећим почастима. Нисам љубитељ нити мрзитељ Америке. Мој однос према Америци зависи од односа тамошњег режима према Србији – прича Шешељ.
Уколико Трамп победи на изборима, све ће се, како каже, променити набоље па и однос САД према Србији. Овакав наступ лидера радикала је пажљиво осмишљен потез, сматра извршни директор Цесида Ђорђе Вуковић.
– Може се рећи да је Шешељев активизам очекиван, а ово није први пут да подржава јавно западног политичара. Тако је, рецимо, било и са француским десничаром Жан-Мари Ле Пеном. Такви наступи су део његове политике која је трећа по снази у Србији и не верујем да му могу нашкодити – истиче Вуковић.
Шешељ се променио после Хага
Професор на Факултету политичких наука Славиша Орловић види „извесну разлику у Шешељевом политичком деловању после доласка из Хага“.
– Поступци су му се рационализовали, иако је остао на проруској позицији и против ЕУ, али са блажим антизападним ставом. Подржава Трампа због блискости у радикалним ставовима и односу према Русији – каже Орловић.
Блиц