Годинама изолована Северна Кореја интригирала је остатак света, који је о њој могао сазнати понешто од неколицине путника који су у ретким приликама успевали да уживо осете ову земљу.
Сајтови и штампа широм света пуни су информација о земљи, које достављају углавном њени суседи или лично лист владајуће Радничке партије Северне Кореје – када планету треба обавестити о успешним нуклеарним пробама, лансираним ракетама или спекулацијама о расположењу и здрављу њиховог лидера Ким Џонг Уна. Али, колико су њима посвећени светски сајтови, толико они не доприносе свету веба.
Ако је судити по информацијама обелодањеним пре два дана, ова земља има свега 28 сајтова.
Наиме, очигледно грешком неког од режимских администратора који је сервер поставио на глобални домен, десило се нешто што је свету бар накратко дало увид у то о чему се информишу Севернокорејци, шта воле да једу, шта читају на насловницама или слушају на јавном сервису.
Мрежа информација из ове земље пукла је пред очима компјутерским зналцима, који су одмах доживели ново изненађење – листа има свега 28 сајтова.
Међу онима који су учествовали у овом открићу вероватно лично сваки други има бар два-три домена.
Ипак, ретку прилику равну чуду искористили су да прокрстаре мрежом нових информација, читајући, рецимо, обавештења државне авио-компаније или да је лидер Џонг Ун честитао деци почетак школске године. „Гардијан” преноси да многи од откривених сајтова припадају државним институцијама и организацијама, од одбора за културу и туризам до листа владајуће партије и информативног сервиса. 
Режимски администратор несвесно је частио свет кратким увидом у изворе севернокорејских информација које ондашње власти најстроже санкционишу остатку света, али је ипак најосетљивији материјал остао изван домашаја.
Администратори широм света добили су јединствену прилику да једном они завире у ову земљу, а не да постављају на сајт оно што се њима сервира. Сазнали су и колико је онлајн комуникација развијена у Северној Кореји, али и да је у овој земљи иоле важнија и осетљивија информација доступна само међу њима ретко привилегованима. 
„Гардијан” указује на још једну важну чињеницу – да они имају своју верзију интернета и да њихов систем у сваком случају нама није доступан.
Политика