Министарство спољних послова Србије саопштило је данас да интервју са амбасадором Немачке у Србији Томасом Шибом, који је објављен у Политици под насловом „Донбас и Kосово не могу никако да се упореде”, садржи низ нетачних тврдњи и квалификација.
Kако је саопштило МСП, у интервјуу је занемарено да је у дугом временском периоду СРЈ била суочена са снажним албанским сепаратизмом на KиМ.
Амбасадор Шиб је изнео нетачну тврдњу о „угњетавању Албанаца и њиховом искључењу из јавног живота” и, игноришући читав низ чињеница и резолуција Савета безбедности УН, закључио да се НАТО одлучио за напад на СРЈ „тек када су била исцрпљена сва средства дипломатије”, наводи се у саопштењу.
МСП истиче да истраживања, која се могу поткрепити одговарајућом документацијом, потврђују да је у годинама уочи агресије на СРЈ над Албанцима на KиМ заиста вршено насиље, али то насиље су вршиле терористичке групе албанских сепаратиста, које су, осим полицајаца и српских цивила, убијале и своје сународнике лојалне Србији.
Подсећа се да су Резолуцијом Савета безбедности УН 1160 (1998) потврђене обавезе свих чланица УН на очувању суверенитета и територијалног интегритета СРЈ (данас Србије) док су акти тзв. Ослободилачке војске Kосова (ОВK) и других оружаних група косовских Албанаца квалификовани као „терористички”, те да је Савет безбедности УН у више наврата изричито осудио терористичке акте ОВK.
Реакција оружаних снага СРЈ и полиције Србије, наводи МСП, била је усмерена на сузбијање сепаратизма и тероризма, а о непостојању „декларисаних разлога” за напад на СРЈ говоре и чињенице потврђене у Немачкој.
У периоду који претходи агресији на СРЈ, Министарство спољних послова Немачке је 12. јануара 1999. Управном суду у Триру указало да „операције снага безбедности нису биле усмерене на косовске Албанце као на етничку групу, већ на милитантне противнике и њихове наводне следбенике”, подсећају из МСП-а.
Супротно тврдњи амбасадора Шиба, такође наводи МСП, мирна средства решавања кризе на Kосову нису била исцрпљена.
У њему се наводи да је НАТО деловао супротно Повељи УН која не допушта изузетке од правила садржаног у чл. 53 да „без одобрења Савета безбедности неће по регионалним споразумима нити преко регионалних организација бити предузета ниједна принудна акција”.
У основи једностраног проглашења независности Kосова је употреба оружане силе НАТО и ОВK и стога се „случај Kосова” не може оправдати критеријумом који износи амбасадор Шиб да је „проглашење независности искључиво могуће ако се при том не крши забрана употребе силе”, додају из Министарства.
Такође, наводи МСП, Шиб тврдњом да се годинама интензивно радило на изналажењу решења за статус Kосова које би за обе стране било прихватљиво и да је тек након што су се ови покушаји изјаловили проглашена независност тзв. Kосова игнорише чињенице да албанска страна није водила смислен дијалог већ је инсистирала на независности као једином могућем решењу, без улагања напора да се обезбеде минимални стандарди поштовања људских права, спрече прогони и обезбеди повратак српског и осталог неалбанског становништва.
Све резолуције у погледу Kосова које је усвојио СБ УН, као једини међународни ауторитет коме је поверено очување међународног мира и безбедности, заснивају се на принципу заштите суверенитета и територијалног интегритета СРЈ, истиче МСП.
И поред систематског кршења међународног права и Резолуције 1244, Kосово ни данас није, ни де јуре ни де факто, формирано као независна држава, поручује се, поред осталог, у саопштењу МСП.
Питање Kосова, укључујући ту и питање статуса Kосова, још увек је пред Саветом безбедности чије одлуке, утемељене на међународном праву и потреби очувања међународног мира и безбедности, гарантују суверенитет и територијални интегритет Србије, закључује МСП.
Шиб је у интервјуу за Политику објављеном у недељу, између осталог, изнео тврдњу да се ситуације на тзв. Kосову и сада на истоку Украјине никако не могу упоредити и да су у тој покрајини „од краја 1980-их година етнички Албанци угњетавани и искључени из јавног живота”.
– Међународна заједница држава је водила дуге преговоре који нису уродили плодом, чиме је безуспешно исцрпла сва средства за мирно решавање конфликта и спречавање хуманитарне катастрофе на Kосову. Тек онда када су била исцрпљена сва средства дипломатије, НАТО се одлучио за напад на Југославију. Међутим, у Украјини не постоје, нити су постојале назнаке или докази за, по Москви, наводно угњетавање етничких Руса. А дипломатска средства за окончање рата у Донбасу ни приближно нису била исцрпљена – рекао је, поред осталог, немачки амбасадор.
(новости.рс)