СРПСКА православна црква и верници данас прослављају дан посвећен Светом Јустину мученику и филозофу.
Свети Јустин мученик и филозоф био је један од првих апологета (бранилаца) хришћанства.
Рођен је од јелинских родитеља у самаријском граду Сихему 105. године. Усрдно је трагао за мудрошћу код филозофа, најпре стоика, затим перипатетика, питагорејаца и најзад у платониста, али му је чудесни старац Трифон објаснио да људи не могу знати истину о Богу док им је Бог не открије, а Он је то урадио у књигама Светог Писма.
Јустин поче читати Свето Писмо, и сав постане убеђени хришћанин. Ипак није се хтео крстити све док се није лично уверио о лажности свих оних оптужби које су незнабошци против хришћана истицали.
Дошавши у Рим у долами филозофској, он убрзо стекне тамо велико поштовање и много присталица. Видећи мучење невиних хришћана, он написа апологију (одбрану) хришћана и хришћанског учења и преда је цару Антонину и сенату. Цар с пажњом прочита апологију и нареди да престане гоњење хришћана. Јустин узе препис цареве наредбе и с њом оде у Азију где помоћу те наредбе спасе многе хришћане. Потом се врати у Рим. Када наста гоњење од цара Марка Аурелија, он написа другу апологију и упути је цару. Неки нечасни филозоф Крискент, циник, из зависти га оптужи као хришћанина, те Јустин допаде тамнице. Желећи смрт Јустину, а бојећи се да се овај како на суду не оправда, Крискент искористи прилику, те некако отрова Јустина у тамници 166. године.
Важно је напоменути да је Свети Јустин филозоф по благослову патријарха Павла установљен као заштитник адвоката.
Обичај налаже да се овог дана, када прослављамо Светог Јустина мученика и философа концентришемо на само једну ствар – а то је правда. Будите правични, будите људи – као што нас је учио патријарх Павле.
(Курир)