Нафтној компанији Србије следећа недеља, по свему судећи, могла би да буде судбинска пошто би 27. фебруара на снагу требало да ступе америчке санкције под које је компанија доспела због чињенице да је њен већински власник руски Гаспром. Уколико ова одлука заживи, тржиште Србије ће доживети озбиљне тектонске поремећаје, без обзира на то што имамо резерве горива за три месеца. Шта ћемо и како моћи да купујемо на пумпама, ко ће наставити да сарађује са санкционисаном компанијом и ризиковати да и сам доспе на црну листу, како и да ли све то води инфлацији, само су нека од питања која се ових дана чују у јавности.
Нафтна индустрија Србије је, уз подршку влада Србије и Мађарске, почетком фебруара упутила захтев америчком Одељењу за контролу стране имовине Секретаријата за финансије (ОФАЦ) за одлагање санкција на најмање три месеца, али одговора, бар по ономе што се зна у јавности, за сада нема.
Из Нафтне индустрије Србије се не оглашавају шта може да нас очекује на пумпама следеће недеља уколико се реализује одлука о санкцијама, а ћуте и Министарство енергетике и Влада Србије.
Банке отказују сарадњу
У јавности су се појавиле незваничне информације да су банке у Србији одредиле овај викенд као дан када ће затворити рачуне НИС-а и престати да обављају трансакције са том компанијом. Помиње се такође и да су друге нафтне компаније, међу којима су и „Мол“, ОМВ, „Еко“, престале да купују деривате из панчевачке рафинерије.
Горан Радосављевић, професор ФЕФА факултета, објашњава за Нова.рс да су америчке санкције врло јасно дефинисане и да нема никаквих недоумица шта ће се десити уколико следеће недеље не стигне одговор из Вашингтона да је прихваћен захтев за одлагање.
– Уколико на снагу ступе санкције, свако ко буде сарађивао са НИС-ом ризикује да се нађе под ударом тих истих санкција. То ће прво утицати на финансијске институције, односно банке, које ће морати да откажу сарадњу НИС-у. Јасно је да ће плаћање горива „виза“ или „мастер“ картицама бити одмах обустављено – истиче он.
Да ли је и ко спреман да ризикује због НИС-а?
Радосављевић примећује да хипотетички постоји шанса да рецимо банке које су првенствено усмерене на домаћи промет, као што је Поштанска штедионица или приватна Алта банка, могу да наставе сарадњу са НИС-ом, али тиме ризикују да се и саме нађу под санкцијама. У том контексту можда ће моћи да се користи и домаћа ДИНА картица, мада то увек како упозорава саговорник Нове, повлачи ризик финансијске институције која се упусти у ту трансакцију да и она доспе на црну листу.
У сваком случају плаћање горива на пумпама за грађане ће бити отежано, а само пословање НИС-а поприлично онемогућено.
– Сам НИС ће имати велики проблем са плаћањем. Рецимо, како ће било шта куповати, од најситнијег репроматеријала до набавки сировина, затим је ту питања како ће исплаћивати плате својим запосленима. Једна од кључних ствари за сваку компанију је рачун у банци. Када то изгубите, јасно је да вам следи безброј проблема – истиче Радосављевић.
Додаје да је блокада финансијског пословања изузетно опасна за свакога колико год јак играч био и подсећа да су у „Републици Српској због америчких санкција многи морали да ставе кључ у браву – од перионица до великих компанија“.
– У сваком случају, можемо да дођемо у ситуацију да није питање да ли ће бити горива, већ што не можемо да га купимо, чак и ако га има.
Страх од несташица
Примећује да ће ступањем санкција на снагу, велики купци НИС-а, како што је рецимо Градски превоз Београда или приватне транспотне компаније, почети из страха од несташице да праве залиху.
– Несташице или само страх од несташице могу увек воде ка озбиљном повећању цена. Јасно је да озбиљан скок цене горива аутоматски подиже цене транспортних услуга, а врло брзо и цене хране. Све то отвара пут вишој инфлацији – прогнозира Радосављевић.
Коментаришући могућност да уместо НИС-а набавку тржишта преузму друге нафтне компаније, саговорник наводи да то можда буде неко решење на дуже стазе.
– Сада је реално очекивати озбиљне проблеме, јер НИС држи 80 одсто тржишта, а остали 20. Значи, да сви они одмах дуплирају своје набавке, то ће опет бити 40 одсто наших потреба – процењује.
Нада у позитиван одговор из Вашингтона
Радосављевић наглашава да још постоји нада да ће почетком недеље стићи позитиван одговор из Вашингтона и да ће ће санкције бити одложене на најмање три месеца.
– Уколико се нико не јави, онда је то више него јасан сигнал свима да су Сједињене Државе одлучне и чврсте у одлуци да уведу те санкције, што опет повлачи питање ко ће уопште, када су у питању они који сарађују са НИС-ом, моћи да каже да га баш брига за целу ствар – закључује Радосављевић.
Жељко Марковић, стручњак за енергетику, наводи да је тешко прогнозирати шта ће се дешавати са самим НИС-ом, али и генерално на тржишту енергената у Србији, с обзиром на то да је јако мало званичних информација о томе шта нас очекује.
– Појавиле су се информације да банке планирају да стопирају промет са НИС-ом. Међутим, мало је званичних информација. Вероватно ће моћи да се плаћа на пумпама ДИНА картицом или готовином – објашњава Марковић.
Нема никакве сумње да ће све то довести до поремећаја на тржишту Србије.
Резерве горива за три месеца, али…
– Процена коју су више пута износили надлежни је да имамо резерве горива за око три месеца, тако да не би требало одмах да дође до великих несташица. Међутим, јасно је да би санкције против НИС-а унеле одређену несигурност на наше тржиште и довело до поремећаја функционисања – истиче Марковић.
Упозорава да је тешко рећи да ли би ти поремећаји одмах могли да буду несташица горива или драстично повећање цена.
И Марковић као и Радосављевић нада се да би, ипак, у последњем тренутку могао да стигне тај дугоочекивани позитиван одговор из Вашингтона. У супротном, последице по једну од највећих компанија у држави, али и цело тржиште земље ће бити далекосежне и озбиљне.
Извор: Нова.рс