Хрватски и словеначки медији „заратили“ су због прославе 24. годишњице злочиначке „Олује“ у којој је протјерано више стотина хиљада Срба. Тачније, буру су подигли критички коментари у најчитанијим словеначким новинама „Дело“ и „Вечер“, на шта је хрватски „Вечерњи лист“ дао одговор у свом данашњем штампаном издању.
Словенци су подсјетили да „Олуја није била чиста као суза“ и да се права Срба и даље крше на шта су Хрвати жустро одговорили да су Словенци прешли линију оптуживши их чак за ксенофобију, као и да „намјерно распирују несношљивост“.
„Вечерњи лист“ је, наводећи дјелове текстова словеначих колега попут оних да „овогодишња прослава Олује иде корак даље према ревизионистичком тумачењу Домовинског рата и да Хрватска има фашистољубне, великохрватске, клептокоруптивне комплексе“, написао да се таква тумачења „очекују из Србије“, али да овог пута „долазе од западних сусједа“. Ипак, Хрвати су назначили да је то тренутно „само на нивоу коментатора највећих и најугледнијих новина, Дела и Вечери“.
„Вечерњи лист“ је потом искористио исти „епитет“, а своје комшије због изнијетих ставова назвао ксенофобима, те покушајем да се унизи Хрватска, преноси „Блиц“
„Садржај написаног далеко је од обичне критике, већ се граничи или је већ прешао линију ксенофобије и намјерно распирује несношљивост. Или је то заправо неформални глас или одјек владајућих који званичним изјавама приказују Хрватску као невјеродостојну, малициозну државу која не поштује владавину права, која је на преварантски начин ‘заузела’ дио Словеније непримјеном арбитраже и која је успјела да придобије стару Европску комисију на своју страну, а сада јој – ето – с новом шефицом Комисије исто полази за руком“, наводи „Вечерњи лист“.
„Олуја није била чиста као суза“
У коментару новинара „Дела“ Бориса Јашоувеца под називом „Нормализација екстрема“ наводи се да „Олуја није била чиста као суза“, а спомињујући цивилне жртве додаје и да Хрватска још није вратила имања прогоњенима, да је процес повратка потпуно заустављен и да Загреб има великих потешкоћа у спровођењу сопственог уставног закона о националним мањинама, који би Србима у Хрватској омогућио пропорционално запошљавање у државним тијелима. Такође, пише словеначки лист „ревизионистичко тумачење Домовинског рата доводи до тога да побједа у њему представља побједу усташа над четницима“.
„Такође видљива јавна ћирилица у етнички мијешаним местима, на примјер, у Вуковару изложена је непосредним вандалским нападима, ако је уопште и постављена. Постоје и физички напади на припаднике српске мањине, у неким случајевима и напади на туристе или госте из Србије“, наглашава „Вечер“.
Коментатор „Дела“ каже како је “великом броју Словенаца испала протеза кад су чули да је нама свима Европљанима Хрватска узор”.“Узор у чему? У туризму, али никако у свим подручјима. Можда у рибарству. Али не зато што су (и експлозивом) очистили Јадран, ни зато што полиција у трену опази словеначког рибара који се приближио средини залива, а не види ријеку мигранта. Или у дипломатском нагуравању или игри “одузимања поља”.
Али да би нам за узор била са економским, демографским, клептокоруптивним, клерофундаменталистичким, фашистољубним, вуковарскосиндромским, великохрватским и другим комплексима… Урсули (предсједници Европске комсије која је надавно боравила у Загребу, прим. аут.) политика је мало покварила диоптрију“, пише „Дело“ уз саркастичан коментар: “Надамо се да је Хрватска заиста спрема за Шенген па од 15. августа више неће бити миграната.”
Хрватски „Вечерњи лист“ је тумачење ријечи Урсуле фон дер Лејен назвао случајним или намјерним погрешним цитирањем. На ове речи „Вечерњи“ одговара да би се „о оптужбама (о хапшењи рибара у Пиранском заливу прим. аут.) дало расправљати“, али наглашава да је „словеначки државни врх варао у арбитражи“.
„Словенија је дио Шенгена, али како чува границу кад јој – и уз жилет жицу – Аустријанци враћају мигранте и не укидају граничне контроле? Словенска дипломатија и утицај у ЕК није онолико велик као прије неколико година, али га има“, наводи „Вечерњи лист“.
Хрватски портал закључује да „Словенија лобира да ЕК не да зелено светло за улазак Хрватске у Шенгенску зону“, али наглашава да „реторика Хрватске према Словенији, како политичка тако и у мејнстрим медијима, никад није била на новоу вријеђења“.