Србија још није послала семе за „Трезор Судњег дана“

У ТРЕЗОРУ судњег дана, савременој „Нојевој барци“ на Арктику, у којој се већ девет година прикупљају узорци семена биљака из целог света, још нема ничег из Србије. У норвешку капсулу, која ће заштитити биоразноликост Земље у случају глобалне катаклизме, недавно су стигле и семенке из Босне и Херцеговине. А како код нас ствари стоје, наших врста тамо неће бити барем још деценију.

– Арктички трезор „Свалбард“, огромна је глобална банка гена, у којој је складиштено неколико милиона семенки биљака из целог света – каже Виолета Анђелковић, шеф банке гена из Института за кукуруз у Београду. – Већ неко време, и ми разматрамо идеју да пошаљемо неке материјале из наше банке гена у Земун пољу, где имамо око 6.000 узорака кукуруза из целог света, од чега 2.200 из Србије и бивших југословенских република. Сматрамо да би то требало да буде урађено на нивоу државе, а врло радо ћемо се одазвати, када то питање буде покренуто.

По речима Маје Јечменице, шефа Фитосанитарне лабораторије са Банком биљних гена Дирекције за националне референтне лабораторије, слање наших узорака у трезор „Свалбард“ свакако је врхунски завршни циљ ове установе. Али, има још много посла пре тога.

– Ми из Србије треба да пошаљемо наше најдрагоценије узорке, оно што је за нашу производњу најкорисније, а број узорака није ограничен – објашњава Јечменица. – Да бисмо то урадили, потребно је да најпре обезбедимо „дупликат“ тренутне базе коју имамо, па да потом направимо и трећу „копију“ која би отишла у Норвешку. Ово што чувамо у Банци у Батајници национално је благо, база гена гајених биљних култура биљака за храну и пољопривреду. Колико је то озбиљан посао, показује податак да нам је за сваку од 250 биљних врста неопходан стручњак, задужен само за њу.

ИСПОД ЛЕДА ЧУВАЈУ ВРСТЕ ИЗ 100 ЗЕМАЉА

У ГЛОБАЛНОМ трезору, чија је изградња коштала око пет милиона фунти, чувају се врсте из више од 100 земаља. Дизајниран је да може да преживи глобалну катаклизму, нуклеарни рат, удар астероида и екстремне временске неприлике. Налази се испод леда и дубоко у планини, па семенке смештене унутра могу преживети и без климатизације.

Вечерње Новости

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *