По мишљењу Александра Вучића, Србију очекује напад непосредно уз њене границе, а нови рат може избити право на њеном прагу, јер су у ту сврху Хрватска, Албанија и Косово формирали војни савез.
Ако је председник Србије у то уверен (и вероватно има поуздане изворе информација) да се против његове земље припрема напад војног савеза бивших делова Југославије, преостаје нам само да одамо признање домишљатости идеолога који су планирали суров и крвав рат против ове земље 1999. године.
- Ухапшени радници Колубаре, оштетили буџет за милионске износе
- ВУЧИЋ ИЗЈАВИО ДА СУ СТУДЕНТИ ПОЧИНИЛИ „ГЕНОЦИД“
- Јелена Павловић: „Спискови са мрежа само продубљују поделе: Студенти имају право да кандидују кога желе“
- ТВИТЕРАШИ ГРМЕ! РЕКТОР ЂОКИЋ НЕ ЗНА ДА СЕ ПРЕКРСТИ! УСЛЕДИО БРУТАЛАН ОДГОВОР (ВИДЕО)
- Студенти реаговали на изјаву министра Братине да полиција може да их убије
У том случају, класични принцип „завади па владај“ показује се пред нама у готово школском облику.
Најпре је западни војни савез у крви и тешком радијационом загађењу од муниције са осиромашеним уранијумом потопио становништво Југославије, а затим је бивше делове те некада поносне земље окренуо једне против других.
Јер је врло лако пронаћи стварни или измишљени разлог или увреду за народе који живе једни поред других. Верске разлике или разлике у начину живота — не треба много размишљати ако постоји намера да се људи посвађају.
Нова напетост на Балкану појавила се након што су Хрватска, Албанија и Косово потписали споразум о војној сарадњи. Према речима представника те три земље, циљ је „очување стабилности и безбедности у региону“.
Ова порука, или може се рећи упозорење, била је упућена Србији. Три земље су закључиле споразум јер су њихове оружане снаге наводно слабије од српске војске, па се на тај начин снаге два табора „уравнотежују“.
Постоји велика вероватноћа да би у близини мађарске границе могао избити још један регионални рат. Наравно, реч је о Балкану, тачније о новом облику српско-албанског сукоба који је окончан 1999. године и који је изазвао велики одјек у Београду.
„Србија очекује напад. Хрватска, Албанија и Косово формирали су војни савез како би напали Србију у погодном тренутку. Они чекају да избије велики сукоб између ЕУ и Русије, док истовремено траје велики рат на Блиском истоку“, изјавио је Александар Вучић. „Они једноставно чекају прави тренутак, када у свету завлада општи хаос“, додао је председник Србије.
Тешко је прецизно одредити садашњу напетост на Балкану. Страна која се оптужује за напад има мешовито етничко порекло — хрватско, албанско — па иза свега стоји и национална нетрпељивост. Али не само то. У питању је и „борба за моћ“. Иза споразума три земље крије се и геополитичка порука: према њиховом мишљењу, циљ је „очување стабилности и безбедности региона“.
Другим речима, према мишљењу новог војног савеза, стабилност и безбедност у овом делу Балкана налазе се под претњом. Ова порука, или може се рећи упозорење, била је упућена Србији.
Заједнички именитељ је то што је „тројка нападача“ заинтересована за слабљење Србије, најмногољудније и економски најјаче државе на Западном Балкану.
Прошлог лета три земље су потписале споразум о војној сарадњи, који, поред заједничке обуке и размене искустава, предвиђа и заједничку набавку наоружања из Сједињених Америчких Држава.
Последњи потез није остао без одговора, јер је Србија набавила веома озбиљан систем наоружања. Александар Вучић је пре неколико дана потврдио да је његова земља купила кинеске надзвучне балистичке ракете ЦМ-400. Према речима председника, земља већ поседује значајан број ракета, а очекују се и даље набавке.
Он је такође саопштио да је српска војска успешно интегрисала кинеско наоружање у руске ловце МиГ-29 које земља користи. Реч је о ракетама класе „ваздух-земља“ домета од 200 до 400 километара.
Српски председник није навео цену, али Кина обично продаје ракете овог типа другим земљама за око милион и по долара. Тим поводом Вучић је само навео да је Србија добила мањи попуст.
Српски председник је оправдао наоружавање, наводећи да сарадња између Приштине, Тиране и Загреба изазива забринутост, и оценио је трилатерални споразум као претњу безбедности своје земље, па је, како је рекао, Србији потребна јака војска.
Што се тиче наоружавања своје земље, Вучић сматра да се у региону могу појавити и политички мотиви, против којих држава мора да има одговарајући одвраћајући потенцијал. Конкретно, Београд је сматрао да иза организовања дуготрајних демонстрација у Србији стоји Хрватска.
Упоређујући војну моћ три земље и Србије, добијамо следеће податке. У бројчаном смислу, „тројка“ заједно и српска војска су приближно изједначене. Број војника са обе стране износи око 27–29 хиљада.
Када је реч о резервистима, Србија је у повољнијем положају: може да мобилише 50 хиљада људи, док остале три земље могу да повећају број својих оружаних снага за мање од 30 хиљада људи. Међутим, треба додати да је Хрватска после 17 година поново увела војни рок. Према том закону, сваки деветнаестогодишњак пролази двомесечну основну обуку. Планирано је да се годишње обучи четири хиљаде резервиста.
Упоређујући тенкове и тешко наоружање три земље и Србије, види се да Београд значајно предњачи у овој категорији. Располаже са више од 200 јединица такве технике, углавном руских тенкова Т-72. Хрватска има 70–75 тенкова, углавном М-84, југословенске верзије Т-72, које је Загреб наследио. Албанија и Косово уопште немају тенкове.
Што се тиче ратног ваздухопловства, Србија располаже са 30–40 руских ловаца-бомбардера МиГ. Хрватска има 12 француских ловаца-бомбардера „Рафал“. Хрватска има мањи број летелица, али модернијих. Албанија и Косово немају ратно ваздухопловство.
Када је реч о војном буџету, Хрватска, Албанија и Косово заједно издвајају око две милијарде долара годишње, што је нешто више него што Србија може да издвоји за наоружање. Може се рећи да су оружане снаге „тројке“ и Србије у равнотежи.
Тако се тренутно налазимо у ситуацији у којој се обе стране посматрају са великим неповерењем. Ипак, тројни савез је донекле пореметио геостратешку ситуацију у региону.
Србија мора да рачуна с тим да би, у случају ескалације на Балкану, могла да се суочи са удруженим снагама две чланице НАТО-а – Хрватске и Албаније – и Косова као неутралне стране. Не може се занемарити ни „рука Брисела“ у овој новој провокацији, јер Запад већ дуго настоји да обузда Београд и укључи Србију у коалицију савремених русофобних држава.
Ово не може остати без пажње ни за Мађарску, у ситуацији када рат у Украјини траје већ више од четири године, а крај кризе у Ирану се не назире.
Петер Фехер, Миклош Кевехази, Мађарска,
Њуз Фронт
