Иако је Србија уназад годинама увозила већим делом нафту из Ирака, од почетка рата у Украјини су приметне промене у пореклу овог увоза. Удео ирачке нафте је почео да се смањује 2024. године када је био на нешто мало више од милион тона нафте, док је у годинама пре достизао и 1,7 милиона тона увоза из југозападне Азије. У прошлој години Ирак је био на другом месту са само 235.864 тона, а на прво место је избио Казахстан, чији се удео увећава од 2021. године. Постепено, Србија је почела знатно мање да се ослања на Ирак, а све више на Казахстан, па је тако држава поново успела да сконцентрише свој увоз енергената са Истока.
- НАЈНОВИЈА ВЕСТ о убиству Александра Нешовића Баје: Претресен стан Веселина Милића
- Директор полиције потврдио да се срушио полицијски хеликоптер
- Продати Н1 и Нова власнику Јуроњуза
- Дачић о убиству на Сењаку: Починиоци заслужују смртну казну
- МУП се огласио поводом стравичног злочина у Бечеју
У прошлој години, због санкција Нафтној индустрији Србије, подаци Републичког завода за статистику показују да је нафта увожена из најразличитијих праваца, што је било и очекивано. Увоз је долазио, осим Казахстана и Ирака, такође из Азербејџана, Нигерије, Либије, Европске уније, Румуније, Мађарске, Сједињених Америчких Држава и осталих земаља. Уз Казахстан на овој листи све је већи и удео увоза из Азербејџана.
Русија мора да „аминује“ (одобри) нафту из Казахстана, с обзиром на то да Казахстан потпада под руску сферу утицаја и транспортне руте. Председник Србије Александар Вучић каже да ће држава „издржати још неко време“, колико може, али да ни Европа, а ни наша држава не могу да издрже дуго овакву ситуацију. Сама казахстанска нафта није руска нафта, али пошто се извозни токови често физички мешају са руском сировом нафтом током транзита кроз Русију, може се погрешно третирати или евидентирати као руска извозна мешавина, осим ако није правилно означена, наводи се у једном од извештаја кредитне агенције Стандард анд Поор’с.
Сукоб у Ирану је подигао глобалне цене нафте и гаса на највиши ниво од 2022. године. Из последњег извештаја С&П јасно је да ће привреда трпети раст цена, а преко привреде и грађани када се суоче са ценама. Све цене енергената – нафта, гас и струја повезани су и не могу се посматрати одвојено, односно уколико расте цена једне од ових ставки, она утиче и на друге.
Извор: Нова економија